Gregor Mendel

Gregor Mendel, rođen kao Johan Mendel, bio je austrijski naučnik i sveštenik, nazvan “ocem genetike“ jer se prvi bavio istraživanjima u oblasti nasleđivanja.

Početak

Rođen je 22. jula 1822. godine u selu Hajzendorf, u porodici farmera. U osnovnoj i srednjoj školi se pokazao kao izvrstan i briljantan učenik, ali roditelji nisu mogli da mu priušte više obrazovanje. Uprkos tome, uspeli su da mu omoguće odlazak u Avgustinov manastir, gde je nastavio svoje obrazovanje i počeo da podučava decu i mlade ljude. S obzirom da je bio sveštenik, nikada se nije ženio.

Istraživački rad Gregora Mendela

Ljubav prema prirodi je umnogome uticala na njegovo zanimanje za istraživački rad. Zanimale su ga meteorologija i teorija evolucije, ali najveći deo svog života je posvetio proučavanju biljaka. Tokom jedne svoje šetnje oko manastira, naišao je na atipičnu vrstu biljke, uzbrao je i zasadio pored jedne tipične vrste. Oduvek želeći da sazna kako biljke dobijaju atipične osobine, ova prilika mu je ostvarila želju. Posmatrao je biljke koje je zasadio jednu pored druge, kako bi uočio da li će se na narednoj generaciji pojaviti slična ili ista svojstva. Otkrio je da potomstvo biljaka zadržava najvažnije osobine roditelja, a da pri tom okruženje nema nikakav uticaj na te osobine, što je suprotno prethodnim teorijama o razvoju biljaka. Ovo otkriće je označilo pojavu ideje o nasleđivanju.

Nakon ovoga, Mendel je došao na ideju dominacije i izdvajanja pojedinih gena, pa je, u skladu s tim, sproveo niz eksperimenata na grašku. Trebalo mu je čitavih sedam godina da eksperimentima dokaže nasleđivanje ukrštanjem određenih vrsta. Na osnovu svojih zaključaka, izveo je i nabrojao nekoliko pravila o nasleđivanju, među kojima su pravila da se nasledni činioci ne kombinuju, nego prenose direktno, a da roditelji prenose samo polovinu naslednih činilaca na potomstvo.

Tokom kasnijeg života, Mendel se vratio podučavanju u manastiru, a istraživački rad je pao u drugi plan, prvenstveno zbog činjenice da mnogi ljudi nisu podržavali, a ni verovali u njegovu teoriju.

Umro je zbog problema s bubrezima 6. januara 1884. godine u Brnu, u Češkoj.

Mendelov rad je postao osnova moderne genetike, iako ovaj naučnik nije bio priznat i cenjen za vreme svog života. Međutim, danas niko ne dovodi u pitanje uticaj naslednih činilaca na razvoj jedinke. Poznato je da su mnoge bolesti nasledne, a na biljkama se vrše razni eksperimenti, u pokušaju da se veštačkim putem stvore određena svojstva. Rezultati Mendelovih istraživanja su promenili način na koji posmatramo svet, ali i način na koji živimo u njemu.