Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku.

Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:

• prilozi za vreme
• prilozi za mesto
• prilozi za način
• prilozi za količinu
• prilozi za uzrok

Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.

• Prilog za vreme dobijamo kao odgovor na pitanje KADA?

Na primer:

juče, danas, sutra, prkosutra, jutros, noćas, popodne, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god…

• Prilozi za mesto dobijamo kao odgovor na pitanje KUDA?, GDE?

Na primer:

evo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda, svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda…

• Prilozi za način dobijamo kao odgovor na pitanje KAKO?

Na primer:

loše, dobro, sigurno, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako…

• Prilozi za količinu dobijamo kao odgovor na pitanje KOLIKO?

Na primer:

malo, nimalo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god…

• Prilozi za uzrok dobijamo kao odgovor na pitanje ZAŠTO?

Na primer:

zato, stoga