Malo poznato sazvežđe “Žirafa”

Povezane objave

• Otkriveno najstarije drvo u Evropi 04/06
• Brzo i lako: Napravite sami ranac 10/02
• Zašto se javlja zujanje u ušima? 20/07

Latinski Camelopardalis je sazvežđe vidljivo na severnoj zemljinoj hemisferi i možete ga sresti u zapisima i kao Camelopardus ili Camelopardulus.

Sazvežđe su definisali početkom 17. veka holandski astronom Petar Plancije i nemački astronom Jakob Barč kako bi ustvari pokrili prazan prostor neba između sazvežđa Velikog medveda i Kasiopeje koje su stari Grci ostavili nedefinisan jer u njemu nema ni jedne zvezde sjajnije od 4. magnitude. 

Uprkos svojoj veličini, a žirafa je 18. najveće sazvežđe po površini, u ovom sazvežđu nema sjajnih zvezda- najsjajnija je beta Žirafe magnitude 4.03. U pitanju je dvojna zvezda čija je glavna komponenta žuti superdžin G klase, a nalazi se na oko 1000 svetlosnih godina od sunčevog sistema. Druga po sjajnosti je plavobeli superdžin B klase. Alfa Žirafe je sa maknitudom 4.3 treća po sjajnosti, radi se o superdžinu O klase koji ubrzano gubi masu.

Ovo sazvežđe sadrži i elemente dubokog neba:

NGC 2403 je spiralna galaksija magnitude 8.4 koju je u 18. veku otkrio Vilhelm Heršel.

NGC 1502 je Otvoreno jato 6. magnitude u čijem centru se nalaze dve binarne zvezde.

IC 342 je spiralna galaksija koja leži u blizini galaktičkog ekvatora, što otežava njeno posmatranje. 

U Žirafi se nalaze još i planetarna maglina NGC 1501 i mala galaksija NGC 2655.