Mesopotamijski zigurat

Povezane objave

• Objave koje ne bi trebalo da kačite na društvene mreže 14/06
• Nove planete u Sunčevom sistemu 28/02
• Na današnji dan preminuo Rabindranat Tagore 07/08

Mesto na kome možete videti najstarije pismo na svetu, klinasto pismo, mesto davne istorije koja i sad živi. Tragovi čuvene Mesopotamije koja je i dalje neverovatno očuvana a ovo je priča o jednom od tri očuvana zigurata.

Na jugozapadu Irana, u neposrednoj blizini Persijskog zaliva, 50 km od Iračke granice i blizu čuvene antičke Suse(suze), nalazi se jedan od tri mesopotamijska zigurata koja se nalaze u Iranu (svi ostali su u Iraku) i ujedno najočuvaniji od svih – Čoga Zanbil.

Oko 1250. godine p.n.e. hram je podigao elemitski kralj Untaš Napiriša. Sredinom XX veka, prilikom osmatranja tla iz malog aviona- za potrebe pronalaženja  novih mesta za eksploataciju nafte, uočen je suviše pravilan kvadratni oblik , tada su počela iskopavanja i otkriveno je nešto senzacionalno za ljudsk istoriju, još jedan deo drevne Mesapotamije. 

Pre 3300. godina, hram je sazidan od cigale – građevinskog materijala koji je izmišljen od tvoraca drevne Mesopotamije – koja i danas izgleda neverovatno očuvana. Na nekim ciglama, još uvek se vide inskripcije ispisane klinastim pismom – najstarijim ljudskim pismom na svetu.

Zigurat Čoga Zanbil je zaštitio UNESCO kao deo svetske baštine, kao i antička Susa (Suza ili Shus) koja se nalazi u neposrednoj blizini zigurata. Susa je udaljena samo 45 km od granice sa Irakom i prva je prestonica ahemedinskih careva (Darije I) i pominje se u svakom udžbeniku istorije umetnosti na svetu. Nekadašnja carska prestonica sadrži i mali Arheološki muzej u kojem su izloženi neki od do sada pronađenih predmeta iako su iskopavanja još u toku, dok su najvredniji iskopani predmeti u Luvru (Pariz)- Hamurabijev zakonik (najstariji zakonik na svetu), i  Arheološkom muzeju Teherana (kopija Hamurabijevvog zakonika).

U Susi se nalazi i jedna retkost- mauzolej proroka Danila (Tomb of Daniel), to je svetac vezan za tri glavne religije ovih prostor- judizam, hrišćanstvo i islam.Svetilište sadrži posebnu grobnicu unutar hrama i sada služi kao molitvenik velikog broja muslimana ovog kraja.