Toplotni talas u Sibiru i topljenje leda na Grenlandu zabrinjavaju naučnike

Povezane objave

• Na današnji dan umro je Napoleon 05/05
• Kako je nastala hemijska olovka? 19/02
• 80 godina postojanja “Monopola” 03/02

Toplotni talas u Sibiru i prevremeno topljenje leda na Grenlandu su povratila zabrinutost naučnika, s obzirom na to da se bliži leto u artičkom predelu.

Početak sezone topljenja na Grenlandu – definisan momentom kada ovaj fenomen obuhvata najmanje 5% ledene kape – registrovan je 13. maja. Ovo je skoro dve nedelje ranije u odnosu na prosečno vreme koje je određeno nakon 40 godina praćenja.

Sezona topljenja je počela 30. aprila 2019. godine, a ovaj prevremeni početak uzrokuje zabrinutost stručnjaka.

Grenland će ući u takozvanu sezonu ablacije, kada snežne padavine više neće moći da nadoknade topljenje, što će dovesti do generalnog smanjenja ledene kape. Na ovo utiče još jedan fenomen, a to je smanjen nivo snežnih padavina u toku zime.

Istraživači su, takođe, zabeležili rekordan toplotni talas na zapadu Sibira.

Nakon što je korišćena metoda koja se zove reanaliza, stručnjaci su objasnili da ovakav toplotni talas nije zabeležen poslednjih šezdeset godina, u ovo doba godine.

U poslednjoj deceniji, zabeleženo je više toplotnih talasa u određenim regijama Arktika u različitim periodima u godini.

Ono što se trenutno dešava nije bez presedana, ali je ipak veoma neobično.

Stručnjaci su naglasili važnost praćenja dešavanja u ovoj oblasti u kojoj ima ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte, koji su sadržani ispod leda.

Prosečna temperatura u arktičkoj regiji je porasla za dva stepena od sredine 21. veka, dva puta više nego globalna prosečna vrednost.

Topljenje lednika na Grenlandu ostavlja posledice na nivo mora i okeana. Prema navodima stručnjaka, led koji se otopio u ovoj regiji je dobrineo porastu nivoa mora za jedan centimetar od 2002. godine.

Prema drugom izveštaju, istraživači su naveli da je u 2019. godini, topljenje na Grenlandu uzrokovalo porast nivoa svetskih voda za 40%.