Promena imenica po padežima (jednina)

Nominativ	Breg / Momak	Žarko / Miloje
Genitiv	Brega / Momka	Žarka / Miloja
Dativ	Bregu / Momku	Žarku / Miloju
Akuzativ	Breg / Momka	Žarka / Miloja
Vokativ	Breže / Momče	Žarko / Miloje
Instrumental	Bregom / Momkom	Žarkom / Milojem
Lokativ	Bregu / Momku	Žarku / Miloju

 

Promena imenica po padežima (množina)

 

Nominativ	Bregovi / Momci
Genitiv	Bregova / Momaka
Dativ	Bregovima / Momcima
Akuzativ	Bregove / Momke
Vokativ	Bregovi / Momci
Instrumental	Bregovima / Momcima
Lokativ	Bregovima / Momcima

 
Vlastite imenice nemaju množinu. Zapažamo da imenice muškog roda u akuzativu jedninu nemaju nastavak, ako znače predmet; ako znače biće, nešto živo onda imaju nastavak –a, i oblik se podudara sa genitivom jednine. U vokativu jednine nastavak je –o, osim kod imenica koje se završavaju na prednjonepčani suglasnik – nastavak je –u: učitelju, oraču.  U instrumentalu jednine nastavak je  -om, osim kada se imenica završava na prednjonepčani suglasnik – Milojem.

Tako i maljem, učiteljem; ali jedino pravilno je: ježom, Mesecom, Grmečom, da ne bi došlo do ponavljanja prethodnih vokala i gomilanja samoglasnika E (Mesecem).U oblicima množine neke imenice, poput imenice breg, produžuju osnovu umetkom –ov, -ev, – bregovi; dok se kod nekih osnova skraćuje: Srbin – Srbi. Takođe kod imenica kao što su: rukovodilac, žetelac, u nominativu jednine i genitivu množine L ne prelazi u O jer nije na kraju sloga: že-te-lac, ru-ko-vo-di-lac – že-te-la-ca, ru-ko-vo-di-la-ca.
 

Imenice ženskog roda na –a (jednina)

 

Nominativ	Sestra / Jelica / Marija
Genitiv	Sestre / Jelice / Marije
Dativ	Sestri / Jelici / Mariji
Akuzativ	Sestru / Jelicu / Mariju
Vokativ	Sestro/ Jelice / Marija
Instrumental	Sestrom / Jelicom / Marijom
Lokativ	Sestri / Jelici / Mariji

 

Imenice ženskog roda na –a (množina)

 

Nominativ	Sestre / Ruke / Čavke
Genitiv	Sestara / Ruku / Čavki
Dativ	Sestrama / Rukama / Čavkama
Akuzativ	Sestre / Ruke / Čavke
Vokativ	Sestre / Ruke / Čavke
Instrumental	Sestrama / Rukama / Čavkama
Lokativ	Sestrama / Rukama / Čavkama

Na isti način menjaju se i imenice muškog roda na –a: vojvoda, sluga, kadija, sudija. U vokativu jednine nastavci su –o, -e, -a. U genitivu množine nastavci su –a, -u, -i. U genitivu ove imenice imaju dužinu: ruka – rukē (genitiv jednine), žene – ženā (genitiv množine).
 

Imenice ženskog roda bez nastavka (jednina)

 

Nominativ	Stvar / Kost / Misao
Genitiv	Stvari / Kosti / Misli
Dativ	Stvari / Kosti / Misli
Akuzativ	Stvar / Kost / Misao
Vokativ	Stvari / Kosti / Misli
Instrumental	Stvari (Stvarju) / Kosti  (Košću) / Misli (Mišlju)
Lokativ	Stvari / Kosti / Misli

 

Imenice ženskog roda bez nastavka (množina)

 

Nominativ	Stvari / Kosti / Misli
Genitiv	Stvari / Kostiju / Misli
Dativ	Stvarima / Kostima / Mislima
Akuzativ	Stvari / Kosti / Misli
Vokativ	Stvari / Kosti / Misli
Instrumental	Stvarima / Kostima / Mislima
Lokativ	Stvarima / Kostima / Mislima

U instrumentalu jednine ove imenice imaju nastavak –i ili –ju. Kada se doda nastavak –ju, vrši se jotovanje (glad – glađu), a nekad i jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, kao u primeru (košću, mišlju). U genitivu množine mogući su oblici stvari i kostiju.
 

Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (jednina)

 

Nominativ	Selo / Jedro / Polje
Genitiv	Sela / Jedra / Polja
Dativ	Selu / Jedru / Polju
Akuzativ	Selo / Jedro / Polje
Vokativ	Selo / Jedro / Polje
Instrumental	Selom / Jedrom / Poljem
Lokativ	Selu / Jedru / Polju

 

Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (množina)

 

Nominativ	Sela / Jedra / Polja
Genitiv	Sela / Jedara / Polja
Dativ	Selima / Jedrima / Poljima
Akuzativ	Sela / Jedra / Polja
Vokativ	Sela / Jedra / Polja
Instrumental	Selima / Jedrima / Poljima
Lokativ	Selima / Jedrima / Poljima

Imenice srednjeg roda i u jednini i u množini imaju akuzativ i vokativ jednak sa nominativom. U instrumentalu, kao i imenice muškog roda imaju nastavak –om i –em (ako se završavaju na prednjonepčani suglasnik – koljem). U genitivu množine uočavamo nepostojano A (jedra – jedara). Imenice oko i uho imaju nepravilnu množinu (oči, uši – očiju, ušiju…).

Imenice srednjeg roda sa produženom osnovom (jednina i množina)

Nominativ	Drvo / Ime / Čudo	Drveta / Imena / Čudesa
Genitiv	Drveta / Imena / Čuda	Drveta / Imena / Čudesa
Dativ	Drvetu / Imenu / Čudu	Drvetima / Imenima / Čudesima
Akuzativ	Drvo / Ime / Čudo	Drveta / Imena / Čudesa
Vokativ	Drvo / Ime / Čudo	Drveta / Imena / Čudesa
Instrumental	Drvetom / Imenom / Čudom	Drvetima / Imenima / Čudesima
Lokativ	Drvetu / Imenu / Čudu	Drvetima / Imenima / Čudesima

Tri imenice u množini imaju proširenu osnovu: nebo, telo, čudo – nebesa, telesa, čudesa.

• Padežni sinonimi

Kao što postoje sinonimi, reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja: pripovedati, govoriti, pričati, kazivati, postoje i različiti padežni oblici koji u rečenici mogu biti upotrebljeni u istoj funkciji, sa istim značenjem.

Na primer:

Čovek sedi ispod jelke. (Genitiv jednine); Čovek sedi pod jelkom. (Instrumental)

Deca sede pod jelkom. (Instrumental jednine); Deca sede ispod jelke. (Genitiv)

Zec se sklonio pod drvo. (Akuzativ jednine); Zec se sklonio ispod drveta. (Genitiv)

Za označavanje mesta mogu se upotrebiti genitiv, akuzativ i instrumental. Iz primera vidimo da se zamenom padeža ne menja značenje i smisao rečenice, zato što je reč o padežnoj sinonimiji.

• Sinonimnost kvalitativnog genitiva i instrumentala:

Marija je devojka svetlog tena i tamnih očiju. / Marija je devojka sa svetlim tenom i tamnim očima.

Padežna sinonimija omogućava raznovrsnost u izražavanju i zato je koristimo.