Baruh Spinoza

Baruh Spinoza, holandski filozof, jedan je od najistaknutijih predstavnika racionalizma. Iako je bio izbačen iz sinagoge zbog svojih učenja, njegovo delo „Etika“ uvrstilo ga je u lidere racionalističke misli.

Mladost

Rođen je 24. novembra 1632. godine u Amsterdamu, gde su njegovi roditelji morali da pobegnu iz Portugala – pred portugalskom inkvizicijom. Nakon doseljenja u Amsterdam, Majkl, Spinozin otac, vremenom je postao uvaženi trgovac, dok mu je majka preminula neposredno pred njegov treći rođendan.

Još u ranom detinjstvu Spinoza je postigao izuzetne rezultate u školi i bio je izuzetno nadaren. Ipak, uprkos njegovom izuzetnom zalaganju, sa 17 godina je napustio studije kako bi doprineo porodičnom poslu. Upravo je na taj način, dok je prodavao voće sa svojim bratom, Spinoza došao u susret sa ljudima različitog porekla i veroispovesti.

Godine 1655. Amsterdamom je počela da kruži knjiga pod nazivom „Ljudi pre Adama“ koja ispituje istinitost Biblije a glavna tvrdnja joj je da je čovečanstvo postojalo i pre Adama i Eve. Stoga se u knjizi zapravo tvrdi da je u Bibliji predstavljena istorija Jevreja, a ne čitavog čovečanstva. Upravo je Spinoza posedovao ovu knjigu čiji se uticaj jasno vidi u njegovim kasnijim spisima.  

Izopštenje

Upravo je knjiga „Ljudi pre Adama“ jedan od ključnih uzroka Spinozinog izopštenja. Već 1656. godine Spinoza biva izbačen iz sinagoge. Kako je bio optužen za jeres, članovima je bio zabranjen svaki kontakt sa njim. Međutim, uprkos zabrani, Spinoza ostaje u kontaktu sa nekolicinom članova zajednice.

Ubrzo nakon nemilog događaja Spinoza menja ime u Benedikto. Izopštenje Spinoze je misterija i danas, iako su mnogi pokušavali da odgonetnu ovaj događaj. Iako je sinagoga u Amsterdamu izopštila čak 280 ljudi tokom prvog veka svog postojanja, jako mali broj ljudi je zapravo izopšten zbog jeresa.

Učitelj

Nakon izopštenja Spinoza odlučuje da se posveti učiteljskom pozivu, koji ima veliki uticaj na njegovo kasnije interesovanje za matematiku, fiziku i politiku. Spinoza je četiri godine radio kao učitelj na privatnoj akademiji u Amsterdamu čiji je direktor bio Francis van den Ende, istaknuti doktor i politički aktivista.

U periodu između 1660. i 1663. Spinoza živi u zajednici pod nazivom Kolegijanti i piše neka od svojih najznačajnijih dela, kao što su: „Principi kartezijanske filozofije“ i „Etika“. Potom se seli u Hag, gde nastavlja da piše. Ubrzo odustaje od učiteljskog poziva kako bi, prema njegovim rečima, sačuvao „slobodu filozofiranja“.

U Hagu 21. februara 1677. Spinoza umire u 45. godini.

Poreklo racionalizma

Racionalizam se uglavnom vezuje za pokret nastao u 17. veku, a kao glavni predstavnici racionalizma ističu se Rene Dekart, Lajbnic i Spinoza.

Prema Dekartu Bog je vrhovni racionalista, stvaralac uređenog sveta. Um definiše kao element potpuno oslobođen fizičkog sveta uslovljenog mehaničkim odnosima.  Skup ovih kontradiktornih dvojstava poput subjekta i objekta, duha i prirode, Boga i sveta, slobode i potrebe su prema Dekartu glavni predmet filozofije.

Spinozino učenje

Spinoza, za razliku od Dekarta, nije smatrao da između Boga i sveta postoji dvojnost. Prema njemu se Bog nalazi u prirodi i čitav univerzum je zapravo Bog. Međutim, čovek sebično Boga poistovećuje sa sobom i veruje da je Bog neverovatno zainteresovan za samog čoveka. Spinozin Bog je daleko iznad nas i potpuno je ravnodušan prema našim potrebama i težnjama. Ovim shvatanjem Spinoza potpuno odbacuje koncept ličnog Boga.

Kada je reč o dobru i zlu Spinoza priznaje njihovo postojanje, ali samo u onoj meri u kojoj su one u skladu sa našim sopstvenim potrebama, npr: nešto što nas zadovoljava karakterišemo kao dobro, dok nešto što nas ne čini zadovoljnima smatramo lošim.

U svom najznačajnijem delu „Etika“ Spinoza tvrdi da je čovekov najveći pokretač instinkt koji proizilazi iz želja. Zadovoljenje sopstvenih želja ima za posledicu osećaj zadovoljstva, dok sve suprotno tome donosi patnju. Željama upravlja razum kojim kontrolišemo sopstvene strasti i upravo ta karakteristika je ono što razlikuje ljude od divljaka.

Razlika između Spinozinog i Dekartovog učenja jeste u njihovom poimanju slobode izbora. Prema Dekartu čovek poseduje slobodu da bira, dok je Spinoza sa druge strane ismejao ovakvo shvatanje i izjavio da su ljudi svesni svojih postupaka, ali nisu svesni uzroka njihovih postupaka.