Benito Musolini

Benito Musolini

Benito Musolini

Benito Musolini je bio italijanski političar, diktator i osnivač Nacionalne fašističke stranke. Bio je premijer Italije od 1922. do 1943. godine. Imao je apsolutnu kontrolu medija i progonio je političke protivnike.

Mladost Benita Musolinija

Benito Musolini je rođen 29. jula 1883. godine u Italiji. Bio je najstariji od troje dece. Njegov otac Alesandro je bio kovač i socijalista i provodio je dosta vremena baveći se politikom. Njegova majka Rosa je bila učiteljica i obezbeđivala je sigurnost za porodicu, jer je njen muž trošio sav novac na ljubavnice.

Kao dečak, Benito je bio veoma inteligentan, ali veoma neposlušan i bučan. Njegov otac je probudio u njemu želju da se bavi politikom. Nekoliko puta je bio izbačen iz različitih škola jer je bio nasilan i neposlušan. Međutim, na kraju je postao učitelj 1901. godine i kratko radio u školi.

Socijalista

Benito Musolini se preselio u Švajcarsku 1902. godine kako bi promovisao socijalizam. Brzo je stekao reputaciju kao izuzetno harizmatičan govornik. Tokom političkih demonstracija švajcarske vlasti su ga primorale da napusti zemlju. Vratio se u Italiju 1904. godine i nastavio da promoviše socijalizam. Postao je urednik novina Avanti što mu je omogućilo da proširi svoj uticaj.

Prekid sa socijalizmom

Musolini je prvobitno osudio Italiju na ulazak u Prvi svetski rat, ali je uskoro video rat kao priliku da Italija stekne ogromnu moć. Promenom stava prekinuo je saradnju sa ostalim članovima i bio je izbačen iz partije. Pridružio se vojsci 1915. godine i borio se na fronu, ali je bio ranjen i otpušten iz voske.

Benito Musolini je 1919. godine oformio Fašističku partiju u nadi da će Italija dostići veličinu i moć Antičkog Rima. Osnovao je i Fašističku miliciju, koja se sastojala od naoružanih odreda i timova za likvidaciju koji su terorisali političke protivnike i povećali fašistički uticaj. Obeležje fašista su bile crne košulje. Italija se nalazila u haosu i Musolini je postepeno uništio sve demokratske institucije. Izjavio je da samo on može ponovo da uspostavi red i 1925. godine se proglasio diktatorom. Uzeo je naziv Vođa. Međutim, Musolini je, takođe, radio na javnim programima i smanjio broj nezaposlenih, što je izazvalo njegovu popularnost među narodom.

1935. godine Musolini je napao Etiopiju. Neopremljeni Etiopljani nisu imali šanse protiv modernih tenkova i aviona i glavni grad je veoma brzo bio osvojen. Uključio je Etiopiju u Italijansku imperiju.

Adolf Hitler, nemački diktator, impresioniran Musolinijevim poduhvatima, želeo je da se udruže. 1939. godine oni su stupili u savez. Pod uticajem Hitlera, Musolini je uskratio mnoga prava Jevrejima u Italiji.

Ipak, Musolini je nespremno dočekao Drugi svetski rat. Oružane snage su bile u jako lošem stanju i porazi na frontovima su bili veoma česti. Većina njegovih kolega mu je okrenula leđa. Musolini je bio uhapšen po kraljevom naređenju. Međutim, Nemci su ga 12. septembra 1943. oslobodili. Musolinija su 28. aprila 1945. godine uhvatili na jezeru Komo italijanski partizani i streljali ga.

Pretraga

_Edukacija_300x250px