Če Gevara

Če Gevara

Če Gevara

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, bio je marksistički revolucionar i saveznik Fidela Kastra, a vremenom je postao ikona moderne kulture.

Rođen je 14. juna 1928. godine u Rosariu, u Argentini kao najstariji od petoro dece. Kao vrlo mali oboleo je od teškog oblika astme i zbog toga imao mnogo poteškoća. Odlučan da pobedi svoju bolest, često je bio fizički aktivan, plivao i igrao ragbi.

Život Če Gevare

Ernesto je stekao odlično obrazovanje. Studirao je medicinu na Univerzitetu u Buenos Ajresu i za to vreme mnogo putovao, naročito u Južnu i Centralnu Ameriku. Sa svojim prijateljem, Albertom Granadom, zaputio se prvo u Južnu Ameriku. Dva prijatelja u početku su potovala motociklom koji je kasnije poslužio kao simbol korišćen u Če Gevarinoj knjizi. Putovali su kroz Čile, Peru, Kolumbiju i Venecuelu a zatim se razišli. Če je nastavio do Majamija i odatle se vratio u Argentinu. Tokom putovanja pravio je beleške koje je kasnije pretočio u knjigu Dnevnici motocikla.

Široko rasprostranjeno siromaštvo i ugnjetavanje kojeg se nagledao, stopilo se sa njegovim marksističkim stavovima i ubedilo ga da je jedino rešenje problema u kojima su se nalazile Južna i Centralna Amerika bila oružana revolucija. Postao je politički aktivan u svojoj rodnoj Argentini, zatim Boliviji i Gvatemali. U Gvatemali je boravio neko vreme, eksperimentišući sa reformama teritorije. Otprilike u to vreme je stekao svoj nadimak „Če“, argentiski izraz čije je približno značenje „hej“.

U Meksiko je otišao 1954. godine, a sledeće godine upoznao kubanskog revolucionara Fidela Kastra. Če se pridružio Kastrovom revolucionarskom pokretu, postao Kastrov vojni savetnik i odigrao ključnu ulogu u potonjem uspehu u gerilskom ratu protiv kubanskog diktatora Flugensia Batiste. Kastro je zbacio Batistu s vlasti 1959. godine i preuzeo vlast na Kubi. Od 1959. do 1961. godine Če je bio predsednik Nacionalne Banke Kube, ministar industrije i upravnik zatvora La Kabanja. Pretpostavlja se da je između 156 i 550 ljudi pogubljeno dok je Če Gevara obavljao posao upravnika. Nalazeći se na ovoj poziciji, proputovao je svetom kao ambasador Kube, a kod kuće sprovodio je planove za preraspodelu teritorije Kube i za nacionalizaciju industrije.

Kao veliki protivnik politike Sjedinjenih Američkih Država, sledio je Kastrov režim koji naginje ka Sovjetskom Savezu prilikom kubanske revolucije, u kojoj je odigrao jednu od najvažnijih uloga. Bio je pametan, posvećen, odlučan i žestok. Dobio je poziciju komandira i pripremanje pobunjenika shvatio je vrlo ozbiljno. Dobro je umeo da organizuje svoje ljude od kojih je zahtevao maksimalnu disciplinu i naporan rad. Povremeno je dozvoljavao stranim novinarima da posećuju njegov kamp i pišu o revoluciji. Njegova četa bila je vrlo aktivna i učestvovala je u nekoliko poduhvata sa kubanskom vojskom.

Kao rezultat Američkih trgovačkih sankcija i neuspešnih reformi, kubanska ekonomija je posrnula. Tokom ovog teškog perioda Če Gevara se često svađao sa ostalim kubanskim liderima. Kasnije je izrazio želju da proširi revoluciju i na ostale delove sveta, a 1965. godine Kastro je objavio da je Če napustio Kubu.

Proveo je nekoliko meseci u Africi, tačnije u Kongu, pokušavajući da obučava pobunjenike za gerilski rat. Njegovi napori nisu urodili plodom pa se 1966. godine potajno vratio na Kubu. Sa Kube otišao je u Boliviju kako bi predvodio pobunjeničke snage protiv vladavine Renea Barientosa Ortunja. Uz pomoć SAD, Vojska Bolivije zarobila je Če Gevaru i nekolicinu koja se i dalje borila uz njega. Če Gevara pogubljen je 9. oktobra 1967. godine u bolivijskom selu La Igera. Njegovo telo položeno je na, kako se verovalo, tajno mesto, ali su 1997. godine njegovi ostaci otkriveni, ekshumirani i vraćeni na Kubu gde su ponovo položeni u zemlju.

Če Gevara se od svoje smrti smatra legendarnom političkom figurom. Njegovo ime se često izjednačuje sa pobunom, revolucijom i socijalizmom. Drugi ga se, međutim, i dalje sećaju kao nemilosrdnog upravnika zatvora na Kubi koji je dozvolio da stotine ljudi bude pogubljeno bez sudskog procesa. Če Gevarin život je i danas predmet velikog interesovanja publike pa se tako o njemu i dalje govori kroz brojne knjige i filmove.

Pretraga

_Edukacija_300x250px