--> Edgar Alan Po
Edgar Alan Po, jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma, najpoznatiji je po svojim kratkim pripovetkama i pesmama protkanim stravom i misterijom, kao što su „Gavran“ i „Pad kuće Ašerovih“. Iako je prvenstveno bio književni kritičar i teoretičar, smatra se začetnikom moderne detektivske priče i inovatorom u žanru naučne fantastike.
Poov život
Edgar Alan Po rođen je 19. januara 1809. godine u Bostonu. Bio je drugo dete putujućih glumaca Dejvida i Elizabet Po. Nakon razvoda roditelja i smrti majke, kada je Edgar imao svega dve godine, usvojila ga je porodica Džona Alena. S obzirom da je Džon Alen bio uspešan trgovac, Edgar je odrastao u dobrom okruženju i pohađao je dobre škole.
Sa šest godina je poslat u Englesku na školovanje, gde je učio latinski i francuski jezik, matematiku i istoriju. Nakon pet godina vratio se u Ameriku gde je nastavio školovanje. Kada je napunio 17 godina, upisao je studije na Univerzitetu u Virdžiniji. Iako je Po bio uspešan student, odao se alkoholu i upao u dugove, te je napustio školovanje nakon godinu dana.
Edgar Po sa 18 godina odlazi u Boston i pridružuje se američkoj vojsci, gde napreduje do čina Starijeg vodnika prve klase. Nakon tri godine provedene u vojsci, 1830. postaje kadet na Vojnoj akademiji u Vest Pointu. Međutim, smatra se da je zbog finansijskih problema namerno kršio pravila i nije ispunjavao naređenja kako bi bio izbačen sa akademije.
Usponi i padovi u karijeri
Po odlazi u Njujork 1831. godine, gde je uspeo da objavi svega nekoliko pesama. Četiri godine kasnije u Ričmondu dobija posao urednika novina Južni književni glasnik, nakon što mu je priča „Poruka u boci“ donela pobedu na konkursu. Bio je vrlo uspešan u svom poslu i uspeo je da poveća tiraž novina sa 500 na 3500 primeraka. U međuvremenu se oženio svojom rođakom Virdžinijom, koja je tada imala 13 godina.
Nezadovoljan platom u Južnom književnom glasniku, Edgar Alan Po napušta posao i 1837. godine se vraća u Njujork gde je napisao svoj jedini roman „Doživljaji Artura Gordona Pima“, međutim nije naišao na dobar odziv publike. Prvi tom knjige „Groteskne priče i arabeske“, objavljene 1839. godine, doneo mu je zaštitu autorskih prava i 20 primeraka knjige, ali ne i novčanu zaradu.
Tokom svoje karijere književnog kritičara i urednika novina, uspeo je da objavi mnogo pesama i kratkih priča koje su ga proslavile, ali mu nisu donele zaradu, zbog čega je teško živeo. Bio je predvodnik u borbi za ostvarenje boljih finansijskih uslova za pisce, kao i za zakon o međunarodnoj zaštiti autorskih prava.
Njegovo najpoznatije delo, pesma „Gavran“, objavljeno je početkom 1845. godine. U svom eseju „Filozofija Kompozicije“, Po objašnjava način pisanja pesme korak po korak. Cilj je bio da pesma bude dovoljno dugačka da može da se pročita odjednom kako bi se postiglo jedistvo efekta – u ovom slučaju efekat lepote povezane sa melanholijom.
Nakon objavljivanja „Gavrana“, Poova predavanja postala su posećenija. Te iste godine objavio još dve knjige, čak je na kratko ostvario svoj san postavši vlasnik izdavačke kuće. Međutim, zbog poslovnog neuspeha, Virdžinijine bolesti, kao i glasina da se viđa sa udatom ženom, odlučio je da se odseli u malu kolibu na selu.
Zbog smrti voljene Virdžinije, u zimu 1847. godine, Po je doživeo krah i mesecima nije pisao ništa. Njegovi kritičari su predviđali da Po neće još dugo živeti, i bili su u pravu. Poslednje dve godine života proveo je putujući od jednog do drugog grada gde je držao predavanja. Na putu ka Filadelfiji, gde ga je čekala verenica Elmira Rojster Šelton, zastao je u Baltimoru i nestao bez traga na pet dana.
Poslednje dane života proveo je u bolnici, daleko od porodice koja je za njegovu smrt saznala preko novina. Edgar Alan Po je umro u 40-oj godini života, 7. oktobra 1849. godine. Njegova smrt ostala je obavijena velom misterije, jer niko ne zna tačno kako je proveo poslednje dane života i od čega je umro.
