Edvard Munk

Edvard Munk

Edvard Munk

Edvard Munk je bio norveški slikar koji je bio najpoznatiji po svom delu Krik, koje je jedno od najvažnijih dela u istoriji umetnosti.

Detinjstvo Edvarda Munka

Edvard Munk je rođen 12. decembra 1862. godine u Lotenu, u Norveškoj kao drugo od petoro dece Kristijana i Laure Munk. Kada mu je bilo samo godinu dana, porodica se preselila u Oslo jer se Laura razbolela. Četiri godine kasnije ona umire od tuberkuloze. To je samo početak tragedija u porodici Munk.

Edvardova sestra Sofi je, takođe, umrla od tuberkuloze 1877. godine u petnaestoj godini života. Druga njegova sestra je većinu svog života provela u bolnici zbog mentalne bolesti. Njegov jedini brat je umro od upale pluća u tridesetoj godini. Edvard je, takođe, bio krhkog zdravlja i veoma usamljen. To je sve uticalo da se on pretvori u nespokojnog umetnika pesimistu.

Edvard Munk je upisao tehnički fakultet 1879. godine i studirao je inženjerstvo, ali je nakon samo godinu dana odustao od studija, jer je ljubav prema umetnosti preovladala. 1881. godine je upisao Kraljevsku školu umetnosti i dizajna. Već sledeće godine je imao svoju prvu izložbu.

Uspeh

Tri godine je učio i vežbao, a dobio je i stipendiju i otputovao u Pariz na tri nedelje. Nakon što se vratio u Oslo počeo je da radi na novim slikama, a jedna od njih je bila Bolesno dete. Ovo delo je predstavljalo prekretnicu u njegovom radu. Oslobodio se realizma i konačno iskazao svoje emocije na platnu u vidu oličenja njegovog bola i tuge zbog mrtve sestre.

krik munk

“Krik” – Edvard Munk

Nakon očeve smtri, Edvard najviše vremena provodi u Francuskoj. Ovaj period njegovog života je najproduktivniji, ali i najmučniji za njega. Bio je veoma melanholičan i depresivan. Imao je mnogo privatnih i zdravstvenih problema. Sve te emocije koje su ga progonile, on je prikazivao na platnu u svojim slikama.

Najčešći motivi koje je koristio bili su smrt, bolest, ljudske emocije, unutrašnjost njegovog doma, pogled sa prozora…

Tokom ovog perioda naslikao je 22 dela pod imenom Friz Života. Ta dela je prikazao na izložbi u Berlinu 1902. godine. Ovo njegovo kapitalno delo je sadržalo slike kao što su Očaj, Melanholija, Anksioznost, Ljubomora i Krik. Krik je njegovo najpoznatije delo koje predstavlja simbol očaja, nemoći, neshvaćenosti i bola. Njegovo mentalno stanje je bilo predstavljeno kroz ova dela, a njegov stil je varirao u zavisnosti od osećanja koja su preovladavala u tom trenutku. Ova zbirka je imala ogroman uspeh, a Edvard je postao poznat kao slikar.

Međutim, ovaj uspeh mu nije doneo i spokoj i mir u duši. Odao se alkoholu, a počeo je i da čuje glasove u glavi. Proveo je neko vreme u privatnom sanatorijumu. Kada je izašao jedva je čekao da se vrati na posao, ali pokazaće se da su njegova najveća dela već naslikana.

Vratio se u Norvešku, gde je živeo u izolaciji i slikao pejzaže. Edvard Munk je umro 23. januara 1944. godine.

Pretraga

_Edukacija_300x250px