Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej je bio novinar i jedan od najboljih američkih pisaca 20. veka. Dobio je Nobelovu nagradu za književni doprinos.

Početak karijere Ernesta Hemingveja

Ernest Hemingvej je rođen u Ilinoisu 21. jula 1899. godine. Još u srednjoj školi je radio za školske novine pišući najviše o sportu. Svoju karijeru je započeo kao novinar za jedan list kada mu je bilo samo sedamnaest godina. Tu je spoznao svoj spisateljski talenat i pisanje je postalo njegov životni poziv. Pored pisanja, bavio se i lovom i ribolovom. Bio je veoma radoznala ličnost i voleo je da putuje. Obišao je Evropu, Kinu, Afriku, Ameriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani.

Ratovi

Za vreme Prvog svetsko rata dobrovoljno se prijavljuje u italijansku vojsku. Za svoj doprinos dodeljena mu je srebrna medalja za hrabrost, ali je na ratištu ranjen i hospitalizivan u Milanu. Učestvovao je i u grčko-turskom ratu, Španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu.

U Čikagu je Ernest upoznao Hadli Ričardson, sa kojom se oženio, a potom zajedno odlaze u Pariz gde je Hemingvej radio kao dopisnik i pisac. Godine 1923. Ernest i Hadli su dobili sina Džona Nikanora Hemingveja.

Slava

U to vreme Pariz je bio središte književnog i kulturnog života starog kontinenta. Tu se kreće u krugovima poznatih umetnika i pisaca tog vremena poput Pabla Pikasa, Džejmsa Džojsa, Gertrude Stejn i Ezre Paunda. Ernest objavljuje „Tri priče i deset pisama“ 1923. godine, „U naše vreme“ 1924. godine i „Prolećne bujice“ 1926. godine.

Godine 1926. izlazi jedan od njegovih najboljih romana „Sunce se ponovo rađa“. Taj roman govori o ljudima „Izgubljene generacije“ (izraz koji je Gertruda Stejn upotrebila) koji su preživeli strahote rata. Rat je uticao na njih i fizički i psihički, a pored toga oni su iskusili duboko razočarenje zbog drugačijeg načina života posle rata. Nakon toga njegova dela se ređaju: „Zbogom oružje“, „Snegovi Kilimandžara“, „Imati i nemati“, „Za kim zvona zvone“.

Ubrzo nakon izlaska romana „Sunce se ponovo rađa“ Hemingvej se razvodi i od Hadli zbog njegove afere sa Paulinom Fajfer, koja mu je postala druga žena. Nakon što je njegova druga žena ostala trudna sele se nazad u Ameriku. Godine 1928. rodio mu se drugi sin Patrik.

Kada nije pisao, Hemingvej je bio u stalnoj potrazi za avanturom poput lova u Africi, koride u Španiji, pecanje na Floridi. Tokom svojih avantura često je imao povrede i čak je preživeo nekoliko avionskih nesreća. Dok je izveštavao u Španskom građanskom ratu upozao je koleginicu Martu Gelhorn, koja mu je uskoro postala treća žena. Tada je i prikupio materijal za roman „Za kim zvona zvone“ koji govori o njegovom iskustvu u ratu. Taj roman je nominovan za Pulicerovu nagradu.

Kada je Amerika ušla u Drugi svetski rat, Hemingvej je radio kao dopisnik sa ratišta i bio je prisutan u nekoliko ključnih trenutaka rata. Tada je upoznao svoju koleginicu i četvrtu ženu Meri Velš.

Godine 1951, Hemingvej je napisao i objavio svoj najpoznatiji roman „Starac i more“ za koji je dobio Pulicerovi nagradu. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1954. godine.

Na vrhuncu karijere telo i um su počeli da ga izdaju. Patio je od depresije, visokog pritiska i imao je problema sa jetrom. Godine 1961. izvršio je samoubistvo lovačkom puškom, okončavši život na isti način kao i njegov otac 1928. godine.

Njegov stil pisanja karakterišu kratke i jasne rečenice, kako su ga još u školi učili. Hemingvej je uticao na razvoj književnosti dvadesetog veka i danas se njegova dela smatraju klasičnim delima Američke književnosti.

Pretraga

baner_300x250
arh
arh
_Edukacija_300x250px
Tehnicka Skola Novi Beograd Banner-2
Baner 2 ok matematika