Franc Kafka

kafka

Franc Kafka

Franc Kafka je bio jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka. Bio je Jevrej, rođen u Češkoj, a pisao je na nemačkom jeziku. Kritičari smatraju da su njegova dela bila bazirana na egzistencijalizmu.

Porodica i detinjstvo

Rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu. Njegov otac Herman bio je Čeh, a majka Julija Nemica. Bio je najstarije od šestoro dece, od kojih je dvoje preminulo u ranom detinjstvu, pa su pored Franca preživele još tri njegove sestre – Gabrijela (Eli), Valerija (Vali) i Otilija (Otla).

(Sve tri Kafkine sestre i njihove porodice umrle su ili su bile ubijene u getu ili u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Najmlađa sestra Otla ubijena je 7. oktobra 1943. godine u gasnoj komori u Aušvicu.)

Kafkin otac je bio vlasnik prodavnice luksuzne muške i ženske garderobe, ohol i sebičan prodavac, dominantna ličnost u porodici. Porodičan posao zahtevao je puno rada, u čemu je učestvovala i Kafkina majka. Prezauzetost roditelja dovela do toga da decu odgajaju guvernante i sluge, zbog čega je Kafka odrastao u atmosferi zapostavljenosti.

Iako je u ranoj mladosti Franc pokazivao svoju naklonosti i interesvanje za književnost, njegovi roditelji to nisu mogli da razumeju, a smatrali su i da time ne treba da se bavi – jer nije dovoljno profitabilno.

Školovanje

Sa šest godina počeo je da se školuje u Nemačkoj osnovnoj školi za dečake u Pragu, koju je pohađao od 1889. do 1893. godine. Iako je njegov maternji jezi bio češki, otac ga je primorao da pohađa školu na nemačkom jeziku.

Nakon osnovne škole Kafka je upisao strogu nemačku Gimnaziju, koju je završio 1901. godine. Školovanje je nastavio na Čarls-Ferdinand Univerzitetu u Pragu, gde je upisao studije hemije koje je napustio nakon dve nedelje, da bi se prebacio na pravo.

Studije prava nisu nešto što je Kafku previše interesovalo, ali je njegov otac smatrao da bi to bilo dobro za njega, jer mu se na taj način otvara više mogućnosti za posao i dobru zaradu. Za vreme studiranja prava, Kafka je uporedo počeo da pohađa i časove nemačke književnosti i istorije umetnosti. Kao student, bio je član i Čitalačkog i nastavnog kluba nemačkih studenata, koji je organizovao različita književna događanja koja su interesovala Kafku.

Upravo u ovom klubu upoznao je Maksa Broda koji mu postaje veoma blizak i doživotni prijatelj, veoma značajna ličnost u njegovom životu (kako će se kasnije pokazati).

U junu 1906. godine Kafka je doktorirao i stekao diplomu doktora pravnih nauka, da bi narednu godinu proveo kao pripravik u građanskom i odkružnom sudu, što je bilo neophodno ukoliko želi da se bavi pravnim poslom.

Posao i privatni život

Iako je tokom školovanja uvek bio odličan i nastavnici i profesori su ga voleli, Kafka je skrivao svoje protivljenje i netrpeljivost prema autoritativnim institucijama i nastavnim programu koji je dehunamizovao pojedince. Upravo ovo je isplialo na videlo kada je kao adolescent izjavio da je socijalista i ateista.

U Velikoj italijanskoj osiguravajućoj kompaniji zaposlio se 1. novembra 1907. godine gde je radio godinu dana, svakodnevno se žaleći na radno vreme koje mu je zaokupilo gotovo ceo dan, ne ostavljajući mu vreme za pisanje.

Međutim, ipak je bio vredan i nagrađivan radnik, ali takođe i usamljeni pisac koji se borio sa svojim stvaralaštvom i neprestano spaljivao svoje rukopise.

Nakon posla u italijanskoj osiguravajućoj kompaniji, posao je našao u Radničkom osiguravajućem društvu Kraljevine Bohemije. Iako je svoje poslove nazivao “poslovi za stan i hranu”, čime je pokazivao da se time bavi samo zbog novca, ipak nije bio u potpunosti neposvećen poslu. On je izmislio šlem za radnike koji ih je štitio od povreda, čime je smanjeno povređivanje na radu za 25 odsto, a ovaj izum je Kafki doneo i priznanje 1912. godine.

Prvu ozbiljniju vezu imao je sa Felisom Bauer, koju je upoznao 1912. godine u kući Maksa Broda. Sa Felisom se dva puta verio, ali su vezu ipak definitivno okončali 1917. godine, kada je i oboleo od tuberkuloze. Tada je otišao da živi na selu Zuru, gde je radila njegova sestra Otla.

Međutim, nekoliko godina kasnije, početkom 1920-tih godina upoznao je češku novinarku Milenu Jesensku, sa kojom je započeo vezu i kojoj je testamentom ostavio sve svoje Dnevnike.

Kako bi se posvetio pisanju odvojio se malo od porodice i preselio u Berlin 1923. godine, gde je upoznao Doru Dijamant koja je poticala iz jevrejske porodice i koja ga je zainteresovala za Talmud.

Bolest i smrt

Tokom celog života Kafka je patio od različitih mentalnih bolesti, kao što su klinička depresija i strah od društva. Osim toga, bolovao je i od migrene, često je patio od insomnije, zatvora, čireva i drugih oboljenja koja su u uskoj vezi sa stresom i osetljivim živcima, kakve je on imao. Na sve načine je pokušavao da se izleči ili bar ublaži simptome svih bolesti koje je imao.

Njegovo zdravlje je počelo znatno i rapidno da se pogoršava, zbog čega je morao da se vrati u Prag. Tuberkuloza od koje je takođe bolovao, uznapredovala je, a bol u grlu je bio prevelik, zbog čega nije modao ni da jede.

Preminuo je 3. juna 1924. godine od gladi. 

Kafkina dela

Kafka je tokom života puno pisao, ali je stalno spaljivao svoje rukopise kojima nje bio zadovoljan. Međutim, sačuvao je pojedina dela koja je preuzeo njegov najbolji prijatelj Maks Brod, koji ih je objavio nakon Kafkine smrti.

Tri Kafkina romana – “Proces”, “Zamak” i “Amerika” objavljeni su u periodu od 1925. do 1927. godne, da bi četiri godine kasnije (1931. godine) objavljena i zbirka pripovedaka “Veliki kineski zid”.

Za priču “Presuda” bila mu je dovoljna samo jedna noć u periodu kada je bio veoma produktivan i kada je radio na romanu “Amerika” i pisao pripovedku “Preobražaj”.

Tokom boravka na selu 1917. godine, kada mu je dijagnostifisirana tuberkuloza, pisao je krake priče, komade, koji čine zbirku pod nazivom “Razmiljanja o Grehu, Nadi, Patnji i Pravom putu”.

Sačuvana su i pisma koje je Kafka pisao i objavljena su u obliku zbirki.

S obzirom na to da je Kafka bio prilično povučen, čudan, pa čak i bolestan, njegovo psihičko stanje se u velikoj meri oslikavalo i na dela i likove koje je stvarao. Tako su često glavni likovi u njegovim delima drugačiji, imaju problema u komunikaciji i razumevanju sa drugim ljudima, imaju neke svoje principe i spostvenu logiku kojom se vode.

Popularnost i slava

Za života je napisao puno dela koja su bila cenjena samo u užim literarnim krugovima. Razlog za ovo može biti i to što je objavio samo nekoliko pripovetki u različitim časopisima. Za Kafku se možda nikada ne bi znalo u svetu, niti bi se o njemu ikada pričalo da nije bilo njegovog prijatelja Maksa Broda.

Kafkina dela u teoriju književnosti uvela su terin “kafkijanska atmosfera” koji predstavlja označavanje neobične situacije, kakve su se često nalazile u njegovim delima – pogotovo u “Procesu” i “Preobražaju”. Neki od primera za takve situacije su – atmosfera koja vlada kada birokratija nadvlada pojedinca što dovodi do osećaja beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti.

Kafkijanski elementi često se pojavljuju u egzistencijalističkim delima, ali se primenjuje i izvan književne interpretacije – kako bi opisao svakodnevna događanja i situacija koje su aspurdne, bizarne ili nelogične.

U Kafkinu čast

U Pragu je otvoren Muzej Franca Kafke koji je posvećen njegovom životu i delima. Deo muzeja je i izložba “Grad K. Franc Kafka i Prag” koja je prvi put izložena u Barseloni 1999. godine, a zatim i u Jevrejskom muzeju u Njujorku, a od 2005. godine stalni je deo muzeja u Pragu.

Grad Prag i Društvo Franca Kafke organizovali su godišnju književnu nagradu 2001. godine, koja nosi ime Franca Kafke. Ova nagrada odlikuje književno delo kao trud “humanističkog karaktera i doprinos kulturnoj, nacionalnoj, jezičkoj i verskoj toleranciji, njen egzistencijalni, bezvremeni karakter, njenu generalnu, ljudsku vrednost i sposobnost da bude svedok naših vremena”.

Pretraga

arh
_Edukacija_300x250px