Frederik Šopen

Poznati poljski kompozitor Frederik Šopen ostao je upamćen po svojim izvanrednim klavirskim koncertima. Iako njegov opus ne obiluje delima, njegova neverovatna maštovitost i umešnost čini ga jednim od najuticajnijih kompozitora svih vremena.

Detinjstvo Frederika Šopena

Frederik Šopen rođen je 1. marta 1810. godine u malom selu po imenu Želazova Vola u današnjoj Poljskoj. Šopenov otac, Nikolas, emigrirao je iz Francuske u Poljsku gde se zaposlio kao knjigovođa. Nakon Šopenovog rođenja, Nikolas uspeva da se zaposli kao učitelj aristokratskih porodica u Varšavi, stoga se čitava porodica ubrzo seli u Varšavu.

Samo zaposlenje njegovog oca imalo je neverovatan uticaj na mladog Šopena koji se veoma rano susreo sa muzikom. Već sa šest godina Šopen je naučio da svira klavir i počeo da komponuje. Prepoznavši njegov talenat, porodica je unajmila učitelja muzike kojeg je Šopen ubrzo uspeo da prevaziđe i po pitanju tehnike a i maštovitosti.

Čudo od deteta

Već 1818. godine Šopen je svirao u elegantnim salonima i komponovao svoja dela. Jedno od najznačajnijih dela tog perioda jeste Poloneza u g-molu. Do 1826. godine već je komponovao nekoliko dela, stoga ubrzo upisuje fakultet u Varšavi.

Međutim, osetivši da mu je neophodno šire muzičko obrazovanje, roditelji ga šalju u Beč. U Beču po prvi put nastupa 1829. godine. Publika biva oduševljena njegovom neverovatnom veštinom. U godinama koje slede Šopen nastupa u Poljskoj, Nemačkoj, Austriji i Parizu. Ostaje da živi u Parizu gde upoznaje mnoge uvažene kompozitore poput Franca Lista i Vinćenca Belinija.

Život u Parizu

U Parizu Šopen dolazi do zaključka da njegov specifičan stil nije nešto što bi u dovoljnoj meri privuklo publiku kako bi organizovao velike koncerte. Međutim, upoznavanje sa Rotčild porodicom otvara mu nova vrata i Šopen ubrzo uspeva da se zaposli kao učitelj. Novi posao mu omogućava nešto lagodniji život, i upravo u Parizu stvara neka od svojih najznačajnijih dela kao što su Sonata u b-molu i Skerco u b-molu.

Ljubavni život

Iako je Šopen imao mnoštvo afera, gotovo da nijedna od njih nije trajala više od godinu dana. Godine 1838. započinje ljubavnu vezu sa francuskom spisateljicom Džordž Send sa kojom provodi par meseci na jugu Francuske. Upravo u tom periodu se Šopen razboleo od tuberkuloze.

Par se sledeće godine seli u Nohant, a narednih sedam godina koje je Šopen proveo u Nohantu bivaju najplodonosnije godine njegovog života. U ovom periodu Šopen je postao neizmerno značajan i cenjen umetnik, i upravo je to uvažavanje dovelo i do uvećanog prihoda koji mu je omogućio veoma lagodan život.

Šopenov opus

Šopenov je napisao 166 dela koja mogu da se podele u 3 faze:

Prva faza “mladalačka” obuhvata kompozicije koje je napisao u Poljskoj (1816-1831. godine) – od Poloneze u g-mollu do Valcera u a-mollu op. 34 br. 2, objavljen u Lajpcigu 1831. godine.
Druga faza (1831-1840. godine) obuhvata dela kao što su: Skerco u h-mollu, prve dve balade, prelidi i Sonata u b-mollu.
Treća faza “pozni period” obeležen je delima: Sonata u h-mollu, Barkarola i Poloneza-fantazija.

Šopen je pisao i zbirke igara: 13 poloneza, 56 mazurki, 15 valcera, kao i 4 balade, fantazije i 4 skerca, a njehovih 27 etida donelesu novine u ovom muzičkom obliku – zahvaljujući Šopenu etide su dobile i koncertnu ulogu.

Poslednje godine

Period koji je usledio predstavlja najmračniji deo Šopenovog života. Njegovo zdravlje se u izuzetnoj meri pogoršalo, što je prilično uticalo i na vezu sa Džordž Send, stoga su već 1848. godine okončali vezu.

Šopen ubrzo odlučuje da otputuje u Britaniju, međutim zdravlje mu se svakodnevno pogoršavalo. Smatra se da je zapravo bolovao od teškog oblika epilepsije koji mu nije bio dijagnostikovan. Po povratku u Pariz, Šopen umire 17. oktobra 1849. godine, u 39. godini života. Sahranjen je na Per Lašes groblju, međutim, Šopenovo srce se nalazi u crkvi u Varšavi, u blizini mesta u kojem se rodio.