Frida Kalo
„Nisam bolesna… Iscrpljena sam… Ali sam srećna što sam živa, sve dok mogu da slikam.“ – Frida Kalo
Dok je bila devojčica, Frida Kalo je želela da postane doktor, ali je tragična nesreća, koju je doživela sa 18 godina, potpuno promenila njen životni put. Umesto medicini, posvetila se slikarstvu i postala najpoznatija i najcenjenija meksička slikarka.
Detinjstvo
Rođena je 6. jula 1907. godine u Kojoakanu, predgrađu Meksiko Sitija. Odrasla je u Plavoj kući koju je sagradio njen otac, jevrejsko-mađarskog porekla. Preživela je dečju paralizu i bila je veoma krhkog zdravlja. Sa 18 godina je doživela saobraćajnu nesreću kada je jedan automobil udario u autobus u kojem se ona nalazila. Bila je ozbiljno povređena, prošavši kroz više od 30 operacija, među kojima su bile i operacije ramena i kičmenog stuba. Da bi joj prekratili vreme u bolnici, roditelji su joj doneli bojice, i tako je Frida počela da crta.
Rad i dela Fride Kalo
Kao umetnica je ostala zapamćena po autoportretima i po intenzivnim i treperavim bojama koje su predstavljale veliku bol i strast. Pored autoportreta, najdominantniji motiv njenih slika je bila mrtva priroda. Njena dela, svrstana u nadrealizam, u Meksiku su smatrana obeležjima narodne tradicije, a posebno su ih cenile feministkinje jer je njenom pojavom ženski doživljaj sveta konačno došao do izražaja.
Njeni zdravstveni problemi i saobraćajna nesreća nisu uticali samo na odluku da se bavi slikarstvom, već su svakako i oslikani u njenim delima. Što se tiče autoportreta, kojih je bilo 55 od njenih ukupno 143 slika, ova velika umetnica je jednom prilikom izjavila da sebe slika toliko često zato što je ona predmet koji poznaje najbolje.
Svoju prvu samostalnu izložbu održala je 1953. godine u Meksiku, a to je ujedno i jedina izložba koju je održala u svojoj zemlji. Pošto je u vreme otvaranja izložbe bila u veoma lošem zdravstvenom stanju, doktor joj je zabranio da prisustvuje otvaranju. Međutim, Frida to nikako nije htela da dozvoli, pa je na izložbu stigla u ambulantnim kolima, a zatim su je četiri muškarca iznela i na krevetu smestila da dočeka poklonike njene umetnosti. Jedan lokalni kritičar je izložbu opisao ovako: „Nemoguće je razdvojiti život i rad ove izvanredne osobe. Njene slike su njena biografija.“ Upravo iz tog razloga je njen rad bio toliko različit od rada njenih savremenika.
Ljubavni život
Sa 22 godine Frida se udala za 20 godina starijeg meksičkog slikara i profesora Dijega Riveru. Njihov buran i strastven odnos je prošao kroz brojna neverstva, pritiske zbog karijera, razvod, ponovno venčanje, Fridine biseksualne afere, boemski život koji je vodila, njeno loše zdravlje i nemogućnost da ima decu. Ostala je zabeležena Fridina izjava da je u životu doživela dve velike tragedije – prvu kada ju je udario auto, a drugu kada je upoznala Dijega. Saobraćajna nesreća joj je nanela fizičke povrede, a Dijego psihičke.
Poslednji dani života
Frida i Dijego su bili aktivni članovi komunističke partije u Meksiku. Početkom jula 1954. godine, Frida se poslednji put pojavila u javnosti, učestvujući na uličnim demonstracijama komunista.
Ubrzo nakon toga, 13. jula 1954. godine, Frida Kalo je preminula. Poslednje što je zapisala u svom dnevniku bilo je: „Nadam se da je kraj radostan, i nadam se da se nikada neću vratiti“ – Frida.
I njena sahrana je, kao i ekscentrični život koji je vodila, ostala duboko urezana u sećanja onih koji su joj prisustvovali, a i slikovito zabeležena u istoriji. Naime, Frida je tokom života izrazila želju da se njeni ostaci spale, pa se tako okupilo mnogo rođaka, prijatelja i obožavalaca, želeći da prisustvuju kremaciji, a Frida im je priredila nezaboravni oproštaj. U jednom trenutku je buknuo stravičan plamen iz peći za spaljivanje, Fridino telo se uspravilo, kosa u plamenu joj je letela oko glave, a pre nego što su se vrata peći zatvorila, učinilo se da su joj se usne iskrivile u zavodnički osmeh.
Frida je za sobom ostavila oko 200 izvanrednih slika, crteža i nacrta koji su oslikavali njena životna iskustva i doživljaje, njen fizički i emotivni bol i njenu iscrpljujuću vezu s Dijegom.
Plava kuća u kojoj je odrasla pretvorena je u Muzej Fride Kalo 1958. godine. Pored njenih slika, čija je vrednost danas veća od slika bilo koje druge umetnice, u Muzeju se nalazi i prostorija u kojoj je Fridin život potpuno rekonstruisan pomoću predmeta i stvari iz njenog života.
