Gaj Julije Cezar

Julije Cezar

Julije Cezar

„Zar i ti sine Brute?“ Ali pre nego što dođemo do ovih reči i do ubistva koje je organizovala država, ovaj državnik, general i diktator, osvojio je pola sveta i još nalazio vremena za razonodu sa Kleopatrom.

Život Julija Cezara

Julije Cezar rođen je 100. godine p.n.e. u Rimu, u poznatoj, ali ne i imućnoj porodici. Otac mu je preminuo kada je Julije bio vrlo mlad, pa je odrastao samo uz majku kojoj je bio vrlo privržen. Cezar se oženio Kornelijom, devojkom iz aristokratske porodice što je izazvalo ljutnju diktatora Sule, koji je naredio da se par razvede pod pretnjom da će im u suprotnom oduzeti svu imovinu.

Cezar je to odbio, a zatim napustio Rim kako bi služio vojsku na Siciliji i u Aziji. Kada je diktator Sula preminuo, Cezar se vratio i započeo svoju političku karijeru kao advokat i tako otvorio novo poglavlje u istoriji Rimskog carstva.

Otputovao je na Rodos kako bi se posvetio studijama filozofije ali su ga na putu do tamo kidnapovali gusari. Ubedio je svoje otmičare da traže otkupninu, a zatim organizovao pomorske snage, zarobio gusare i osudio ih na smrt.

Kada se vratio u Rim, Cezar je vršio nekoliko Vladinih funkcija pod Gnejem Pompejem, a 60. godine p.n.e. izabran je za konzula. Njegov privatni život je, međutim, bio zahvaćen tragedijom kada je umrla njegova supruga Kornelija. Dve godine kasnije oženio se Pompejom, dalekom rođakom Pompeja. Njegova politička karijera se uprkos tome nastavila.

Dolazak na vlast

Zajedno sa Pompejem i Markom Licinijem Krasom, Cezar je formirao Prvi trijumvirat, politički savez koji mu je davao veliku moć i predstavljao odskočnu dasku za još veću dominaciju. Prvi kontroverzni potez koji je napravio, bio je da potkupi Pompejeve vojnike kako bi organizovali pobunu. 59. godine p.n.e. Cezar postaje vladar Galije i Španije a 55. godine pokušao je invaziju na Britaniju koja se neuspešno završila. Tri godine kasnije, 52. godine p.n.e. porazio je savez pobunjenika iz Galije. Njegova popularnost među rimskim narodom sve više je rasla, ali Pompej, koji je zavideo Cezaru na političkoj moći i uspehu, nije bio oduševljan time, a Kras je osećao prezir prema Pompeju.

Cezar je pokušao da izgladi nesuglasice poslavši Krasa u Siriju a Pompeja u Španiju. Kras je u Siriji ubijen u bitki, a Pompej se ponovo vratio u Rim. Netrpeljivost prema Cezaru vremenom je došla do tačke ključanja pa je tako izbio građanski rat.

Nakon što je zaratio sa svojim bivšim saveznikom Pompejem, Cezar se, goneći ga, našao u Egiptu. Pompej je već bio pogubljen kada je Cezar stigao, ali je ovaj ipak odlučio da ostane u Egiptu, gde se umešao u politiku i vladavinu kraljice Kleopatre, sa kojom je dobio sina Cezariona.

Proglašen je za doživotnog diktatora 45. godine p.n.e. i nazvan je Ocem svoje zemlje nakon što se vratio iz Egipta. Sedmi mesec Kvintil preimenovan je u njegovu čast i od tada je znan kao Jul. Kovani novac takođe je nosio njegov lik. Cezar je postao i autor mnogobrojnih važnih političkih spisa.

Međutim, njegova očigledna arogancija i ambicija donele su mu nepopularnost i sumnju naroda. Izvršio je brojne političke reforme, koje su služile tome da mu omoguće još veću moć i izdvoje ga od ostalih senatora. 46. godine p.n.e. proglasio je važećim zakon koji je mu je dozvoljavao da uspostavlja moralna načela, a koji je važio za sve osim za njega samog. Cezar je ovu svoju moć koristio i kako bi u senat doveo samo svoje pristalice, zahtevajući od njih da mu dodeljuju počasti i titule. Povećao je i dozvoljen broj senatora u Senatu.

Smrt Cezara i raspad Rimske republike

Cezara je u Senatu 15. marta 44. godine p.n.e. ubila grupa zaverenika (uključujući i njegovog usvojenog sina Bruta) koji su želeli da sačuvaju Rim od Cezarevih monarhističkih ambicija. Njegove poslednje reči „Zar i ti sine Brute?Vilijam Šekspir učinio je besmrtnim.

Borba za prevlast izbila je nakon njegove smrti i dovela do raspada Rimske Republike. Ljudi srednjeg i niskog staleža, bili su ogorčeni time što ga je ubila grupica aristokrata. Rulja je na Cezarevoj sahrani napala domove Bruta i Kasija.

Cezarev naslednik, Gaj Oktavijan na ovo je reagovao podigavši vojsku kako bi napao trupe koje su organizovali Brut i Kasije. Osamnaestogodišnjak je prvobitno sarađivao sa Markom Antonijem kako bi porazio ovu vojsku. Međutim, morao je da se bori i protiv samog Antonija koji se udružio sa Kleopatrom kako bi preuzeo vlast nad Rimskim carstvom. Oktavijan ih je pobedio i postao prvi rimski imperator.

Pretraga

_Edukacija_300x250px