Galileo Galilej

Galileo Galilej

Galileo Galilej

Galileo Galilej je bio astronom, fizičar, matematičar i filozof italijanskog porekla. Jedan je od najznačajnijih ljudi u istoriji nauke. Smatran je ocem savremene astronomije. Galileo je unapredio teleskop i došao do mnogih otkrića u astronomiji kao što su Jupiterovi sateliti, Sunčeve pege, Mesečevi krateri i Mlečni put.

Detinjstvo i školovanje Galilea Galileja

Galileo Galilej je rođen u Pizi 15. februara 1564. godine. Obrazovanje je stekao u manastiru Volombroza pored Firence, a studirao je na univerzitetu u Pizi. Njegov otac Vinćenzo Galilej je bio poznati kompozitor, koji je svirao lautu. Galileo je, takođe, svirao lautu. Po želji oca, Galileo je studirao medicinu, ali kada je napunio osamnaest godina, ustanovio je da je matematika mnogo zanimljivija i tada je on promenio svoj životni poziv.

Matematika je, takođe, po njegovom mišljenju, imala mnogo značajniju ulogu u razumevanju sveta. Tokom studiranja je oformio svoje filozofsko mišljenje koje se suprodstavljalo Aristotelovim. Aristotelovo učenje je tada bilo dominantno u obrazovanju.

Naučna karijera

Nakon školovanja, Galileo je dobio poziciju profesora matematike na univarzitetu u Pizi, ali zbog njegovog kritikovanja Aristotela nije bio poželjan u društvu kolega. Nakon tri godine dao je ostavku i otišao u Padovu gde je predavao matematiku.

teleskopTada je došao do mnogih otkrića o gravitaciji, inerciji, a napravio je prvi termometar. Bio je zaintrigiran načinom pomeranja klatna. Koliko god da ga je jako zaljuljao, klatno bi se uvek kretalo istom brzinom. Brzina bi se promenila tek kada bi promenio dužinu klatna. Svoje znanje iz oblasti muzike koristio je u svojim matematičkim istaživanjima. Znao je da je odnos dužine žice na muzičkom instrumentu i visine tona koji ona proizvodi rezultat matematičkog računanja.

Galileo je bio najpoznatili po njegovim astronomskim dostignućima. On je prvi naučnik koje je proučavao nebo pomoću teleskopa. Usavršio je teleskop. Zarađivao je prodavajući teleskope trgovcima u Veneciji, koji su želeli da saznaju što pre da li će neki brod naići kako bi zaradili. Zahvaljujući teleskopu otkrio je da Saturn ima prsten, da Mesec nije ravan već da ima kratere, da Jupiter ima svoje satelite koji se okreću oko njega, a ne oko Sunca i da je Mlečni put sastavljen od zvezda.

Podržavao je holocentrični sistem, astronomski sistem u čijem centru se nalazi Sunce dok se Zemlja i ostale planete Sunčevog sistema okreću oko Sunca. Došao je do istih otkrića kao i Kopernik.

Galileo i crkva

Crkva nije podržavala Galileova otkrića. Šta više, njegova učenja su zabranjivana. Međutim, 1623. godine novi Papa Urban III je bio otvorenijeg uma i dozvolio je Galileu da objavi svoja dela iz astronomije koja su podržavala Kopernikove ideje. Međutim, nakon objavljivanja crkva je ponovo napala Galileova verovanja. Galileo je bio uhapšen i proveo je nekoliko meseci u zatvoru. Osuđen je zbog jeresi i bio je prisiljen da se javno odrekne svojih verovanja.

Uprkos tome što su mu dela bila zabranjivana, Galileo je nastavio sa svojim radom sve do smrti. U kućnom pritvoru je napisao knjigu o kinetici i jačini materijala.

Pred kraj života je oslepeo i nakon osam godina kućnog zatvora Galileo je preminuo 8. januara 1642. godine. Prema legendi, čuvenu rečenicu “Ipak se okreće!” izgovorio je na samrti. To je bila potvrda da ipak veruje u ideju o heliocentričnom sistemu, koje se ranije odrekao.

Pretraga

_Edukacija_300x250px