Mahatma Gandi

Mahatma Gandi

Mahatma Gandi

Mahatma Gandi je bio vođa pokreta nezavisnosti Indije i stvaralac jedne vrste građanske neposlušnosti koja će kasnije postati veoma česta širom sveta.

Mahatma Gandi – Rani život

Rođen je kao Mohandas Karamčad Gandi u hinduskoj porodici 2. oktobra 1869. godine u Porbandaru u Indiji. Otac mu je bio glavni sveštenik u Porbandaru, a majka mu je bila veoma posvećena religiji, pa je Gandi dok je odrastao bio izložen učenju o toleranciji, nepovređivanju drugih ljudi i vegeterijanstvu.

Sloboda nije vredna življenja ako ne uključuje i slobodu da grešimo.” – Mahatma Gandi

Potičući iz dobrostojeće porodice, imao je mogućnosti za obrazovanje, ali se ispostavilo da nije bio preterano zainteresovan za školu. U maju 1883. godine, kada mu je bilo samo 13 godina, oženjen je trinaestogodišnjom devojčicom Kasturbom. Naime, indijski običaji nalažu da roditelji ugovaraju brakove svoje dece, a zatim ih i sklapaju u ranom detinjstvu.

Nekoliko godina kasnije Gandi upisuje studije prava na Univerzitetu u Bombaju, a 1888. godine je ugrabio prvu priliku i prebacio se na pravne studije u Londonu. Pošto su za prava bili više njegovi roditelji nego on, u Londonu se posvetio religiji koja je u to vreme počela da ga fascinira. Na drugom kontinentu, u Indiji, supruga mu je rodila prvog sina. Kasnije će im porodica biti proširena dolaskom na svet još tri dečaka.

U Južnoj Africi

Sredinom 1891. godine Gandi se vraća iz Londona u Indiju i u Bombaju počinje da radi kao advokat. Kako mu taj posao nije donosio ni uspeh, a ni zadovoljstvo, ubrzo ga napušta, a umesto toga počinje da radi za jednu indijsku kompaniju koja ga šalje u svoju filijalu u Južnoj Africi. Gandi se zajedno sa svojom ženom i decom seli u Južnu Afriku gde ostaje skoro narednih 20 godina suočavajući se s rasnom diskriminacijom.

Boreći se protiv diskriminacije Indijaca, Gandi osniva politički pokret poznat pod imenom Skup Indijaca, a zatim od svog teoretskog verovanja u nenasilni građanski protest stvara opipljivi politički stav. Kao osnivač filozofije pod nazivom Satyagraha, tj. otpora putem masovne nenasilne građanske neposlušnosti, postao je jedan od najvećih političkih i duhovnih vođa tog vremena. Satyagraha u prevodu znači insistiranje na istini i do danas je ostala jedna od najvećih filozofija borbe za slobodu u svetu.

U Indiji

Gandi se vraća u Indiju 1914. godine i postaje član pokreta Domaća vlast, koji se borio za nezavisnost Indije koja je tada bila britanska kolonija. Takođe je postao vođa Indijskog nacionalnog skupa zalažući se za nenasilnu pobunu naroda, kojom bi se uspostavila nezavisnost države. Njegov glavni cilj je bio da pokrene siromašne poljoprivrednike i radnike da se pobune protiv nemilosrdnog oporezivanja i diskriminacije. Težio je smanjenju siromaštva, oslobađanju žena i iskorenjivanju diskriminacije, s krajnjim ciljem da Indija postane samostalna država.

Nakon jedne od njegovih pobuna, vlasti su ga uhapsile 1922. godine optuživši ga za zaveru. U zatvoru je proveo dve godine, a čim je izašao, nastavio je sa svojom borbom. 1930. godine predvodio je 320 kilometara dugu šetnju do mora u nameri da prikupe morsku so u simboličnom prkosu vlastima. Naredne godine je prisustvovao londonskoj konferenciji zalažući se za ustavne promene u Indiji. Gandi 1934. godine odlazi u penziju želeći da se skoncentriše na rad sa seoskim zajednicama. Međutim, vratio se politici kada je počeo Drugi svetski rat zahtevajući povlačenje britanske vlasti iz Indije u zamenu za saradnju indijske vojske u ratu. Britanci nisu pristali na taj sporazum, već su uhapsili lidere Nacionalnog skupa.

Uprkos svemu tome, Gandi i dalje nije odustajao, a njegovi napori su se isplatili kada je Velika Britanija napokon proglasila nezavisnost Indije 15. avgusta 1947. godine. Na žalost, nisu svi bili zadovoljni ovakvim ishodom. Postojalo je nekoliko grupa Indijaca koji su verovali da Indija nikada ne treba da postane samostalna država, a za otcepljenje su krivili Gandija. Želeći da se osveti, Naturam Godse, jedan od hinduskih fanatika, uspeo je da se u gomili ljudi koji su išli na molitvu 30. januara 1948. godine približi Gandiju i ubije ga pucavši mu u grudi. Tako se završio život ovog velikog mirotvorca i dobročinitelja koji je za svoj narod uradio više nego bilo ko drugi.

Zanimljivosti

  • Gandi je težio istini, nenasilju, pobožnosti, iskrenosti, disciplini i odanosti. Zahvaljujući ovim plemenitim osobinama, Mohandas Gandi je dobio ime Mahatma Gandi, što u prevodu znači divna duša.
  • Pet puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu.
  • Bio je zaslužan za pokrete građanskih prava na 4 kontinenta, u 12 država.
  • Na njegovoj sahrani je kolona ljudi bila dugačka čitavih 8 kilometara.
  • Velika Britanija, protiv koje se borio, 21 godinu nakon njegove smrti ištampala je poštansku marku u njegovu čast.
  • Gandi je svaki dan pešačio ili proputovao skoro 18 kilometara, što je, kada se sve skupi, dovoljno da se dva puta obiđe cela Zemlja.
  • Dopisivao se s mnogim poznatim ljudima tog doba, među kojima su bili i Tolstoj, Ajnštajn i Hitler.
  • Po njemu su nazvana 53 glavna puta u Indiji i 48 puteva van Indije.
  • Godine 1930. američki magazin Tajm je proglasio Gandija čovekom godine.

Pretraga

baner_300x250
_Edukacija_300x250px
arh
_Edukacija_300x250px
Baner 2 ok matematika