Mark Tven

Semjuel Klemens, poznatiji pod pseudonimom Mark Tven, bio je jedan od predstavnika američkog realizma, i prvi veliki pisac iz unutrašnjosti zemlje koji je uspeo da zabeleži taj osoben, šaljiv žargon i buntovništvo. Tvenov stil pisanja zasnovan je na živahnom, realističnom i uobičajenom američkom govoru.

Život Marka Tvena

Mark Tven je rođen 30. novembra 1835. godine, u seocetu koje je brojalo jedva stotinak stanovnika, u američkoj državi Misuri. Bio je najmlađe od šestoro dece Džona i Džejn Klemens. Porodica se preselila u Hanibal, grad od hiljadu stanovnika, kada je Mark napunio četiri godine. Dok je njegov otac radio više poslova kako bi prehranio porodicu, majka je bila domaćica koja je provodila mnoge zimske noći pričajući deci priče. Finansijske poteškoće i siromaštvo, koje ih je snašlo nakon Džonove smrti 1847. godine, imalo je velik uticaj na Tvenovu karijeru.

Iako je Hanibal bio živopisan gradić, smešten na obali reke Misisipi, imao je i tamnu stranu. Mladi Tven je bio svedok čak dva ubistva. Međutim, grad je bio dobra inspiracija za mesta opisana u Tvenovim najpoznatijim romanima „Pustolovine Toma Sojera“ i „Pustolovine Haklberija Fina“. Ti zamišljeni gradovi na obali reke su veoma složena mesta: s jedne strane vrve od života, okupani suncem, a sa druge strane su legla okrutnosti, siromaštva, pijanstva i samoće.

Tven je u 21. godini života ostvario svoj san – počeo je da uči kako se upravlja parobrodom na Misisipiju, a dve godine kasnije je dobio stalan posao. Ipak, zbog izbijanja građanskog rata u Americi bio je primoran da napusti posao, i u junu 1861. godine odlučio je da se priključi vojsci Konfederacije. Međutim, njegova služba je bila kratkotrajna, jer se dobrovoljačka jedinica u kojoj je bio raspustila nakon nekoliko nedelja.

Životna prekretnica

Svoju budućnost Tven je video na zapadu Amerike, i u julu 1861. godine zaputio se ka Nevadi i Kaliforniji. S obzirom da je već kao dečak naučio da se snalazi u novinarskoj kancelariji, zaposlio se u izdavačkoj kući Teritorijal Enterprajz u Virdžiniji. Napisao je mnoštvo novinarskih i uredničkih članaka, a usput je prisvojio svoj književnički pseudonim Mark Twain, što je zapravo parobrodni žargon za dubinu vode od 12 stopa.

Mark Tven je postao jedan od najpoznatijih pripovedača na zapadu. Negovao je jedinstven pripovedački stil – prijateljski, zabavan, ali često satiričan i uvek spreman da ponizi uobražene. Prva prekretnica u Tvenovoj karijeri bila je priča o životu u rudarskom kampu, objavljena u novinama i časopisima širom zemlje. Drugi stepenik na lestvici uspeha bilo je humoristično pisanje za američke novine, o znamenitostima koje je video na petomesečnom krstarenju Mediteranom, nakon čega je 1869. godine objavljena knjiga „Naivčine u inostranstvu“.

Želeći da se uzdigne na društvenoj lestvici, u februaru 1870. godine oženio se sa Olivijom (Livi) Langdon, ćerkom bogatog njujorškog trgovca ugljem. Skrasili su se u Bafalu i imali četvoro dece. Tven se nadao da će Livi napraviti gospodina od njega. Srećom, povremeno se javljao njegov slavni „prizemni“ zapadnjački glas, te 1876. godine biva objavljena kniga „Pustolovine Toma Sojera“, a ubrzo zatim Tven počinje da piše nastavak – „Pustolovine Haklberija Fina“.

Poslednjih petnaest godina života Marka Tvena bilo je, s jedne strane, ispunjeno mnogim počastima, između ostalog i diplomama sa Oksforda i Jejla. S druge strane, te godine su mu donele i mnogo patnje. Najpre je usledila smrt sina, a zatim žene Livi i dve ćerke, dok je sa trećom ćerkom, Klarom, bio u lošem odnosu. Tven je postao ogorčen, pisao je mnogo, ali je većina projekata ostala nedovršena. Umro je 21. aprila 1910. godine u Konetiketu, a sahranjen je u gradu Elmira, u Njujorku.