Mileva Marić Ajnštajn

Detinjstvo Mileve Marić Ajnštajn

Mileva Marić je rođena 19. decembra 1875. godine u Titelu, u Vojvodini (tada deo Austrougarske) u bogatoj porodici kao najstarija od troje dece Miloša Marića i Marije Ružić-Marić.

Još kao dete je pokazala darovitost za matematiku, jezike, slikarstvo i muziku. U žensku gimnaziju u Novom Sadu krenula je 1886. godine, a 1888. godine je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. godine kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Kada je napunila 15 godina 1891. godine njen otac, uz specijalnu dozvolu, ju je poslao u privatnu školu u Zagrebu u koju su išli samo dečaci.

Studiranje u Cirihu

Svoje školovanje je nastavila u Cirihu i 1896. godine upisala je studije medicine. To je bio jedan od retkih gradova, u to doba, sa fakultetima koji su primali i žene. Ubrzo se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je primljena u tu školu. Na početku studija profesori su imali predrasuda o Milevi kao Srpkinji i ženi. Međutim, ubrzo ih je razuverila u njihovim pogrešnim shvatanjima. Kolege su je ubrzo prihvatile ravnopravnom, a u mnogo čemu i daleko boljom. Čak je počela da organizuje i studenstske skupove na kojima je i sama svirala.

Jedan od njenih kolega bio je i Albert Ajnštajn, koji je tada imao tek sedamnaest godina sa kojim se brzo sprijateljila. Prve dve godine studiranja su za nju bile veoma uspešne, a provela je i jedan semestar u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je pisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. godine i njihova veza je postala ozbiljnija. Dao joj je nadimak Doli. Njeni roditelji se nisu protivili njihovoj vezi jer su znali da ima malo izgleda za brak zbog obrazovanja i njene bolesti ( iščašen joj je kuk prilikom rođenja tako da joj je leva noga bila kraća). Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega tri i po godine i nije bila Jevrejka.

Uprkos protivljenju roditelja, Mileva i Albert bili su nerazdvojni. Delili su knjige, razmenjivali ideje, radili zajedno zadatke. U slobodno vreme su i svirali zajedno, ona klavir, a on violinu. Tih godina ostvarena su velika naučna otkrića u svetu, koja su zaokupila Milevinu maštu. Rentgen je otkrio X-zrake 1895. godine. Zatim je Mihajlo Pupin napravio snimak šake pomoću sekundarnih X-zraka 1896. godine. Kroz Milevinu glavu vrzmaju se misli kako pretvoriti materiju u energiju. Maštu su joj podstakli i svici sa Titelskog brega kojih se seća kako svetlucaju u noći. Ideja o pretvaranju materije u energiju zagolicala je i Albertovu maštu. Osećao je da tu ima nečega. Kada je video kako to Mileva znalački pretvara u matematičke formule znao je da ima posla sa genijem. Mada je bila odličan student, Mileva nije položila završne ispite na fakultetu 1900. godine i ostaje u Cirihu kao laboratorijski asistent pripremajući se da ponovo polaže ispite.

Nakon odmora sa Albertom na jezeru Komo, Mileva saznaje da je trudna. Ponovo je pala na ispitima. Podaci dalje ukazuju da je Mileva otputovala kod roditelja i da je početkom februara 1902. godine u Novom Sadu rodila ćerku Lizerl. Otac Albert nikada nije video svoju ćerku. Lizerl je ubrzo obolela od šarlaha i nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje.

Brak

U međuvremenu, Albert je dobio posao u patentnom zavodu u Bernu. Mileva mu se pridružila u Bernu i venčali su se 6. januara 1903. godine. Albert je njihov bark doživljavao kao intelektualno partnerstvo, a Mileva je činila sve što bi zadovoljilo njenog muža i pomoglo mu u karijeri. Kada su je jednom prilikom zapitali zasto je teoriju relativiteta poklonila mužu, Mileva je odgovorila: „Nas dvoje smo ein-stain” (jedna stena na nemačkom). Nakon sklopljenog braka rođena su im dva sina, prvi sin Hans Albert 1904. godine, koji je kasnije postao profesor na Univerzitetu u Berkliju, Kalifornija. Drugi sin Eduard rođen je 28. avgusta 1910. godine, sa znacinma šizofrenije.

Godine 1905. Albert je objavio četiri naučna rada koja su predstavljala velika otkrića. Mileva je na to rekla: „Završili smo veoma važan rad kojim će se moj muž proslaviti”. Albert je počeo da se dopisuje sa rođakom Elzom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa je brak sa Milevom zapao u krizu. Njihov odnos se pogoršao kada je prihvatio mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da ga prati, jer je Elza živela u Berlinu, ali se ipak preselila. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su: „Odgovaraj mi samo kada ti se obratim”. Takođe se odnos sa Elzom pretvorio u ljubavni. Albert je pisao Elzin: „Postupam sa svojom ženom kao sa radnikom kojeg ne mogu da otpustim”.

Mileva se zajedno sa sinovima vratila u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio teoriju relativiteta. Mileva se nadala da će joj se on vratiti, ali su se zvanično razveli 14. februara 1919. godine. Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. godine. Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativiteta, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Nakon razvoda Mileva je živela veoma teško. Sestra Zorka joj je doživela nervni slom i nakon što je zapalila u rerni ogromnu sumu novca njenih roditelja zakonski je proglašena nesposobnom. Otac Miloš joj je umro od moždanog udara 1922. godine. Albert je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu i započeo ljubavnu vezu sa nećakom svog druga. Elza je dozvolila Albertu da viđa svoju ljubavnicu dva puta nedeljno. Mileva je novac od Ajnštajnove Nobelove nagrade uložila u tri stana u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda obolelog od šizofrenije. Milevina majka je umrla 1935. a sestra Zorka 1838. godine. Mileva je zbog dugova nastalih zbog Eduardove bolesti prodala dve kuće i tražila pomoć od Alberta. Albert je preuzeo vlasništvo nad kućom i prodao je. Kupčevih 85.000 švajcarskih franaka je slučajno završilo kod Mileve. On je zahtevao da mu ona vrati sav novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Milevi je pozlilo tokom jednog od Eduardovih nasilnih napada i onesvestila se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije 4. avgusta 1948. godine i sahranjena na ciriškom groblju Hordhajm. Albert ju je nadživeo sedam godina.

Mileva u senci Alberta, u mnogim radovima postoji samo kao „prva supruga genija”. Iz svih radova koje je zajedno radila sa Albertom i svojeručno potpisala, tragovi njenog imena potpuno su izbrisani, kao da nikada nije ni postojala. Albert ju je sa svih izbrisao i na istima objavljivao samo svoje ime. Zbog toga imamo brojne knjige o Albertu Ajnštajnu u kojima se Milevino ime uopšte ne spominje. Srećom, danas imamo nešto bolju situaciju. Objavljena su njihova ljubavna pisma, iz kojih se mogu saznati mnoge naučne istine. Približava se vreme kada će se utvrditi pravi značaj Mileve Marić-Ajnštajn u naučnom doprinosu za teoriju relativiteta. Možda je teorija bila njegova ideja, ali ju je sigurno Mileva matematički definisala jer je u matematici bila superiornija od njega.

Od 1994. godine Univerzitet u Novom Sadu ustanovio je nagradu „Mileva Marić” za najbolje studente matematike, a i jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime.