Stiv Džobs

Stiv Džobs

Stiv Džobs

Stiven Pol Džobs je bio glavni rukovodilac i jedan od osnivača kompanije Epl. Njegov rad je doprineo popularnosti personalnih računara u kasnim 70-im. Bio je i glavni rukovodilac kompanije Piksar. Stiv je preminuo od raka pankreasa oktobra 2011. godine.

Detinjstvo

Stiv Džobs je rođen 24. februara 1955. godine u San Francisku. Otac Stivove biološke majke Džoane Šibl je imao problem sa Stivovim ocem Džandalijem zbog njegovog sirijskog porekla. Upravo iz tog razloga je zabranjivao njihovu vezu i kada je saznao da je Džoana trudna rekao joj je da dete mora biti dato na usvajanje nakon rođenja. Kako su oboje bili previše mladi za brak, a rođenje deteta van bračne zajednice u njihovoj kulturu predstavlja sramotu porodice, ona je odlučila da je usvajanje najbolja opcija. Kada se porodila Džoana je želela da njen sin bude usvojen od strane „katoličke, dobro obrazovane i bogate porodice“. Međutim, beba je dobila nov dom kod Pola i Klare Džobs, dvoje farmera bez fakultetske diplome. Stivova biološka majka je odbila da potpiše papire i porodicu Džobs odvela na sud za borbu oko starateljstva. Nakon nekoliko meseci nagodbi, Džoana je pristala da potpiše papire i da da bebu na usvajanje, samo pod uslovom da mu bude obezbeđen odlazak na fakultet.

Školovanje i ljubav prema elektronici

Još u osnovnoj školi Stiv je razvio svoje interesovanje prema elektronici. Njegov otac je tome doprineo tako što ga je učio kako stvari funkcionišu i  upoznavao ga je sa raznim inženjerima iz susedstva od kojih je Stiv učio. U osnovnoj školi je bio izuzetno buntovan, imao je problem sa autoritetom i nije želeo da uči. Pomalo čudan, Stiv Džobs je bio usamljenik, nije imao mnogo prijatelja kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi, zbog čega je često bio žrtva vršnjačkog nasilja. Jedan od retkih prijatelja bio mu je Bil Fernandez s kojim je Stiv pohađao osnovnu i srednju školu. Bil je upoznao Džobsa sa Stivom Vozniakom, čovekom s kojim će kasnije osnovati Epl.

Kada je Stiv  napunio trinaest godina dobio je letnji posao kod Bila Havleta ( Jedan od osnivača HP kompjuterske kompanije) nakon što ga je pozvao da pita za neke elektronske delove koji su mu bili potrebni za školski projekat.

Kada je 1968. godine upisao srednju školu Stiv je doživeo promenu, pronašao se u književnim delima Šekspita, Platona i Ernesta Hemingveja. Polako je  shvatio da ga predmeti u školi ne interesuju, pa je svoju pažnju u potpunosti prebacio na elektroniku. Pored Bila s kojim je krenuo na kurs „Osnove elektronike“, Stiv je imao i krug prijatelja koji su uživali u umetnosti.

Iako nedovoljno zainteresovan za školovanje 1972. godine je upisao Rid fakultet, samo zato što su njegovi roditelji insistirali da ispune obećanje koje su dali Stivovoj biološkoj majci kada su ga usvojili. Stiv počinje da pohađa časove kaligrafije, koji nisu bili u sklopu njegovog studijskog programa. Kako ga je samo kaligrafija interesovala, odlučio je da se ispiše sa fakulteta kako njegovi roditelji ne bi trošili novac na obrazovanje koje mu je po njegovom mišljenju nije bilo potrebno.

Prvi pravi posao Stiv je dobio zahvaljujući svom prijatelju Vozniaku koji je dizajnirao igricu „Pong“ i dao Stivu da pokuša da nađe nekoga ko će je želeti. Tada je Stiv odneo igricu u „Atari“ (kompanija računara i video igrica) i prezentovao je. Čelnici su mislili da je on sam dizajnirao i ponudili su mu posao tehničara.

Epl i NeXT

Stiv 1975. godine počinje da posećuje „Hombru kompjuterski klub“(Homebrew Computer Club) sa Vozniakom. Godinu dana kasnije Vozniak je konstruisao „Epl 1“ računar. Kada ga je pokazao Džobsu on je želeo da ga prodaju i tada njih dvojica tada osnivaju Epl u Stiv Džobsovoj garaži.

Stiv je vredno radio na traženju sponzora koji će podržati njihovu viziju. Majk Markula, marketing menadžer i inženjer Intela je odlučio da finansira Epl.  Tada Vozniak i Stiv počinju da rade na razvoju boljeg Epl računara pod nazivom „Epl 2“ koji je prvi put prikazan 1977. godine na kompjuterskom sajmu. Taj kompjuter je bio ujedno i prvi koji je kompanija Epl pustila u prodaju. Stiv Vozniak ga je konstruisao, dok je Džobs nadgledao proces.

Stiv Džobs i iphone 4

Stiv Džobs drži iPhone 4

Do 1980. godine Džobs je bio jedan od najmlađih millionera koji su dospeli na Forbsovu listu najbogatijih ljudi u Americi.

Epl je 24. januara 1984. godine predstavio Mekintoš. Iako je Mekintoš bio izuzetno propraćen i zadržavao je pažnju potrošača, bio je preskup. To možda i ne bi bio problem da se u to vreme nije polako gradila i kompanija Majkrosoft, Bil Gejtsa koji je tada razvijao Windows interfejs.  Bil Gejtsov proizvod je bio dosta pristupačniji i samim tim je osvajao tržište mnogo brže.

Nakon neuspeha na tržištu, Vozniak je napustio Epl, jer je smatrao da kompanija ne ide u dobrom pravcu već nekoliko godina. Drugi čelni ljudi Epl-a d dolaze do ideje za reorganizacijom kompanije i za premeštanjem Stiva Džobsa na neko drugo odeljenje koje će mu onemogućiti da upravlja kompanijom. Stiv je zajedno sa nekoliko tehničara i inženjera 17. septembra 1985. godine  predao ostavku i osnovao novu kompaniju pod nazivom „NeXT“.

„NeXT“ je poslovao od 1985. do 2007. godine kada ga je Epl otkupio za 427 miliona dolara. NeXT je bitan iz nekoliko razloga: u njegovim radnim stanicama je osmišljen koncept World Wide Web. NeXT računari su korišćeni za izradu kultne kompjuterske igre Doom. I povratak Epla koji je devedesetih zamalo bankrotirao. Kada su otkupili NeXT softver i vratili Stiv Džobsa na mesto glavnog i odgovornog kompanija je doživela preporod.

Džobsovim povratkom u Epl  povećana je prodaja kompanijinih proizvoda. Izašao je Mac OS X, zatim iPod portabl muzički plejer, iPad, iPhone i ostali Epl poznati proizvodi. On je postao trajni direktor kompanije. Sredinom 2004. godine Stiv je objavio da ima rak pankreasa.

Piksar i Dizni

Stiv Džobs je 1986. godine kupio kompaniju Grafik Grup koju je kasnije preimenovao u Piksar. Ubrzo je sklopio ugovor sa kompanijom Dizni kako bi ona producirala dugometražne animirane filmove. Prvi animirani film koji je nastao kao produkt ovog saveza bio je “Priča o igračkama” (1995) godine. U narednih deset godina kompanija je proizvela niz visokobudžetnih animiranih hitova, poput: „Život jedne bube“ (1998), „Priča o igračkama 2“ (1999), „Udruženje monstruma“ (2001), „Potraga za Nemom“(2003), „Neverovatni“(2004) itd. Filmovi „Potraga za Nemom“ i „Neverovatni“ su dobitnici Oskara za najbolji dugometražni animirani film, koja je počela da se dodeljuje 2001. godine.

Kada je 2003. godine Piksarov ugovor sa Diznijem bio pred istekom, Džobs je želeo da pregovara sa direktorom Diznija, Majklom Ajznerom kako bi se saradnja produžila, ali pregovori su propali. Kada je došlo do toga, Stiv Džobs je objavio da Piksar traži drugog partnera za distribuciju svojih filmova. Mnogi su smatrali da je glavni razlog prestanka saradnje dveju kompanija lična netrpeljivost dvojice izvršnih direktora.

U oktobru 2005. godine Majkla Ajznera zamenjuje Bob Ajger. Ajger je obnovio saradnju sa Piksarom. Da bi 24. januara 2006. Džobs i Ajger objavili da je Dizni odlučio da otkupi Piksar za 7,4 milijarde dolara. Kada je dogovor postignut, Stiv je postao najveći samostalni deoničar Dizni kompanije sa udelom od 7 posto deonica. Njegove deonice premašuju Ajznerove koji poseduje 1,7 posto deonica i Roja Diznija koji poseduje 1 posto deonica.  

Privatni život

Stiv Džobs je bio oženjen sa Loren Pauel i sa njom ima troje dece. Pored njih ima još jednu ćerku sa Kris En Brenon, Lisu Brenon Džobs koju Džobs nije hteo da prizna kao svoju sve dok nije bio primoran na DNK test. I nakon DNK dokaza da je ona ipak njegova ćerka, on je smatrao da ukoliko podudaranje nije 100 posto neko drugi može biti njen otac. U oktobru 2003. godine mu je dijagnostikovan rak pankreasa. Prvi put je javno govorio o tome sredinom 2004. godine kada je rekao da je to redak oblik raka pankreasa i da je blaži. U aprilu 2009. godine Stiv se operisao, presađena mu je jetra i rezultati su bili zadovoljavajući. Džobs se vratio na posao i tamo je ostao do 24. avgusta kada daje ostavku kako bi se fokusirao na zdravlje.

Umro je u svom domu 5. oktobra 2011. godine, u Palo Altu. Sahranjen je dva dana kasnije 7. oktobra u Alta Mesa memorijalnom parku u Palo Altu.  Njegov grob je ostao neoznačen.   

Apple radnja u Njujorku

Apple radnja u Njujorku

Pretraga

_Edukacija_300x250px
arh
_Edukacija_300x250px

ANKETA

Gde pronalazite informacije o upisu u srednju školu/fakultet?
Baner 2 ok matematika