Stiven Hoking

Obrazovanje

Stiven Hoking je engleski teoretski fizičar, najpoznatiji po unapređenju razumevanja prostora, vremena i crnih rupa u kosmosu. Rođen je u Oksfordu, u Engleskoj, 8. januara 1942. godine. Odrastao je među vrlo obrazovanim ljudima. Njegovi roditelji su diplomirali na Oksfordu.

Stiven se još kao dečak interesovao za matematiku i fiziku pa su mu u školi dali nadimak Ajnštajn. Želeo je da studira na Oksfordu kao i njegovi roditelji, a 1959. godine se tamo i upisao. Za glavne predmete odabrao je fiziku i hemiju. Nakon toga, upisao je doktorske studije na Kembridžu.

Zdravstveno stanje

Dok je radio na svom doktoratu na Kembridžu, njegovo zdravstveno stanje je počelo da se pogoršava. Njegov govor je postao nerazgovetan, a Stiven je često bio nespretan, ispuštao je predmete i padao bez očiglednog razloga. Nakon mnogobrojnih lekarskih ispitivanja, dijagnostifikovana mu je bolest zvana ALS (amiotrofična lateralna skleroza). Lekari su pretpostavljali da će poživeti samo još par godina.

Iako je u početku bio utučen zbog dijagnoze, odlučio je postoji još stvari koje želi da uradi za života. Počeo je da uči i istražuje više nego ikad. Želeo je da stekne doktorsku diplomu pre nego što umre. Otprilike u to vreme upoznao je i zaljubio se u Džejn Vajld, koju je potom oženio.

Stiven Hoking uz pomoć nauke i medicine živi produktivnim i ispunjenim životom. Iako mora da se kreće uz pomoć invalidskih kolica i ne može da govori, omogućena mu je komunikacija uz pomoć simulatora glasa.

Naučna postignuća

Stiven je svoja istraživanja fokusirao na prostor-vreme singularitet i teorije o crnim rupama. Napisao je mnoge značajne radove o svojim istraživanjima i priznat je kao ekspert za relativitet i crne rupe. Njegovim najznačajnijim otkrićem smatra se dokazivanje da crne rupe emituju radijaciju. Ova radijacija postala je poznata pod nazivom „Hokingova radijacija”.

Stiven Hoking takođe uživa u pisanju knjiga. 1988. godine objavljena je njegova knjiga „Kratka istorija vremena“. U njoj Hoking govori o teoriji velikog praska i crnim rupama na način koji je razumljiv običnom čitaocu. Knjiga je postala veoma popularna i prodata je u milionima primeraka. Hoking je napisao još mnogo knjiga posle „Kratke istorije vremena“, uključujući i „Kosmos u orahovoj ljusci“ i „Na plećima divova“.