Vinsent van Gog

Vinsent van Gog

Vinsent van Gog

Vinsent van Gog je jedan od najuticajnijih i najpoznatijih holandskih slikara nakon Rembranta, iako je za života bio siromašan i nepoznat. Bio je slikar postimpresionizma, čiji rad je zapažen zbog lepote, emocija i boja. Izvršio je snažan uticaj na umetnost 20. veka.

Život i dela Vinsenta van Goga

Vinsent van Gog je rođen 30. marta 1853. godine u Zindertu, u Holandiji. Kao dete je bio veoma miran, tih i povučen. Od majke je nasledio ljubav prema prirodi i talent za slikanje. Van Gog je rođen tačno godinu dana nakon mrtvorođenog brata, koji se takođe zvao Vinsent. Kada je imao petnaest godina, Vinsent je bio primoran da napusti školu i da se zaposli zbog finansijskih problema. Dobio je posao u firmi svoga ujaka, koja je trgovala umetninama. Van Gog je već tada znao francuski, engleski i nemački jezik pored svog maternjeg holandskog.

Van Gog se seli 1873. godine u London zajedno sa svojim stricem, gde nastavlja da se bavi prodajom umetničkih dela. Tu se zaljubljuje u englesku kulturu i u svoje slobodno vreme posećuje galerije, a zavoleo je i dela Čarlsa Dikensa i Džordža Eliota. Zaljubio se u ćerku svoje gazdarice i kada ga je ona odbila Vinsent je doživeo nervni slom. Bacio je sve svoje knjige osim Biblije i posvetio život bogu. Otpustili su ga sa posla jer je govorio kupcima da ne kupuju bezvredna umetnička dela.

Tek tada je počeo ozbiljno da razmatra sveštenički poziv. Vredno se spremao da položi ispite na fakultetu za teologiju u Amsterdamu. Nakon godinu dana učenja odbio je da polaže ispit iz latinskog jezika nazivajući ga „mrtvim jezikom siromašnih ljudi”.

Vinsent van Gog "Suncokreti"

Vinsent van Gog “Suncokreti”

U jesen 1880. godine Van Gog je odlučio da se preseli u Brisel i da postane umetnik. Tek tada počinje ozbiljno da se bavi slikanjem. Pošto nije nikada učio slikarstvo, Vinsentov mlađi brat Teo mu nudi finansijsku pomoć.

Vinsent van Gog je mnogo putovao i na tim putovanjima je uspevao da proda po koje svoje delo. Preselio se u Hag i tu se zaljubio u Klasinu Mariju Hornik, prostitutku i alkoholičarku. Ona mu je bila model i ljubavnica.

Kada ga je Klasina napustila, Vang Gog je pao u tešku depresiju. Umetnost ga je održavala u životu. Godine 1886. Vinsent je odlučio da se preseli u Pariz kod svog brata Tea. U Parizu se prvi put susreo sa slikama impresionizma, kojima je bio oduševljen. Počeo je da uči i da bi u uštedeo on i njegovi prijatelji su pozirali jedni drugima umesto da plate modele.

U februaru 1888. godine Vinsent je otišao na jug Francuske u „malu žutu kuću”, gde je trošio više novca na boje nego na hranu. Otuđio se od sveta i pao u duboku depresiju. Patio je i od epilepsije. Prema nekim podacima u to vreme je odsekao sebi uvo i naslikao svoj čuveni autoportret.

Nakon brojnih napada i nakon što je nekoliko puta bio hospitalizovan, Van Gog je 29. jula 1890. godine izvršio samoubistvo pucajući sebi u grudi. Imao je trideset sedam godina kada je preminuo.

Vinsent van Gog je stvorio više od 2100 dela koja obuhvataju 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Crtao je pejzaže, autoportrete, mrtvu prirodu i portrete.

crveni vinogradi van gog

“Crveni vinogradi”

Njegova najpoznatija dela su:

  • Ljudi koji jedu krompir“,
  • Suncokreti“,
  • Zvezdana noć“,
  • Žitno polje i čempresi“,
  • Crveni vinogradi“,
  • Noćni kafe“,
  • Autoportret“,
  • Portert doktora Gašea“,
  • Umetnikova spavaća soba u Arlu

Vrednost umetničkih dela Vinsenta van Goga

Slike koje je Vinsent van Gog stvorio nisu imale vrednost za njegovog života, kada je uspeo da proda samo jednu – “Crveni vinogradi”. Međutm, nakon njegove smrti cene umetničkih dela koje je naslikao počele su naglo da rastu. Ovo su neke od najskuplje prodatih slika Vinsenta van Goga:

  • 30. marta 1987. godine slika iz serije Suncokreti prodata je u Londonu japanskoj zastupnici Yasuda Comp. za 24,75 miliona funti.
  • 11. novembar 1987. godine sliku “Irisi” kupio je australijski biznismen Alan Bond u Njujorku za 53,9 miliona dolara.
  • 15. maja 1990. godine sliku “Portret Dr. Gacheta” kupio je japanski biznismen Ryoei Saito u Njujorku za 82,5 miliona dolara.
  • 1993. godine slika “Žitno polje sa čempresima” prodata je Valteru Anenbergu, američkom izdavaču za 57 miliona dolara.
  • 19. novembar 1998. godine sliku “Autoportret bez brade” (Portrait de l’artiste sans barbe) prodata je u Njujorkuu za 71,5 miliona dolara.

Pretraga

baner_300x250
_Edukacija_300x250px
arh
_Edukacija_300x250px
Baner 2 ok matematika