--> Kleopatra
Kao kraljica drevnog Egipta, Kleopatra je jedna od najpoznatijih vladarki u istoriji. Priče i mitovi koji su dovođeni u vezu sa njenim tragičnim životom inspirisali su brojne knjige, filmove i predstave, uključujući i dramu Vilijama Šekspira “Antonije i Kleopatra”. Kleopatra je postala jedna od najpoznatijih drevnih Egipćana i poslednji faraon kojeg je Egipat imao.
Kleopatra – život i vladavina
Poslednji vladar Makedonske dinastije, Kleopatra VII Tea Filopator rođena je 69. godine pre nove ere. Vladavina njene porodice uspostavljena je 323. godine p.n.e, nakon smrti Aleksandra Makedonskog, a završila se 30. godine n.e. aneksijom koju je Rim izvršio nad Egiptom.
Kleopatrin otac bio je kralj Ptolomej XII. Malo se zna o njenoj majci, ali postoje glasine o tome kako je ona mogla biti sestra Kleopatrinog oca, Kleopatra V Trifaena. Takođe se dovodi u pitanje i Kleopatrina nacionalnost. Dugo se verovalo da su njeni preci iz Grčke ali postoje i spekulacije o tome kako bi njena loza moga poticati iz Afrike.
51. godine p.n.e. Ptolomej XII je preminuo i ostavio tron osamnaestogodišnjoj Kleopatri i njenom bratu, desetogodišnjem Ptolomeju XIII. Vrlo je verovatno da su se njih dvoje venčali pošto su običaji tog doba nalagali da kraljica ne može vladati bez suvladara. Narednih nekoliko godina Egipat je pokušavao da se izbori sa brojnim problemima, počevši od nezdrave ekonomije, pa sve do poplava i gladi.
Metež na političkoj sceni takođe je obeležio ovaj period. Nedugo nakon što su došli na vlast, pojavili su se konflikti između Kleopatre i Ptolomeja XIII. Najzad, Kleopatra je izbegla u Siriju, gde je prikupljala vojsku kako bi zbacila svog brata sa vlasti i sama zauzela tron. U Egipat se vratila 48. godine p.n.e. sa svojim vojnim snagama i suočila se sa bratom.
Dolazak na tron
Otprilike u ovo vreme, građanski rat između Julija Cezara i Pompeja ugrožavao je Rim. Pompej je potražio utočište u Egiptu ali je po Ptolomejevom naređenju ubijen. Goneći svog rivala, Julije Cezar pratio je Pompeja u Egipat, gde je upoznao i zaljubio se u Kleopatru. U Cezaru, Kleopatra je pronašla saveznika i pristup ogromnoj vojnoj sili koja bi joj omogućila da svog brata liši krune i osigura sopstvenu vlast kao jedini vladar Egipta. Nakon što je Cezar pobedio Ptolomejeve trupe kod bitke na Nilu, postavio je Kleopatru na tron. Ubrzo, Ptolomej XIII pokušao je da se spase bekstvom, ali se udavio u Nilu.
Kleopatra i Cezar su 47. godine p.n.e. dobili sina kog su nazvali Cezarion. Međutim, Cezar nikada nije priznao očinstvo, a istorijske debate i danas se vode oko toga da li je zaista Cezar bio dečakov otac. Kleopatra je odlučila da pođe sa Cezarom kada se vraćao u Rim, ali se vratila u Egipat kada je Cezar ubijen 44. godnine p.n.e.
41. godine p.n.e. član drugog trijumvirata koji je vladao Rimom nakon Cezarove smrti, Mark Antonije poslao je po Kleopatru kako bi je ispitivao i bio siguran da je ona i dalje odana Rimu i palom vođi carstva.
Kleopatra se odazvala ovom zahtevu i svoj dolazak načinila spektakularnim. Nije štedela na raskoši, želeći da impresionira egipatskim bogatstvom i moći. Opčinjen njenom lepotom i ličnošću, Antonije se strasno zaljubio u Kleopatru i iz te ljubavi izrodilo se troje dece – Ptolomej Filadelf i blizanci Kleopatra Selena II i Aleksandar Helije.
Kao i Cezar pre njega, Antonije je bio upetljan u bitku za prevlast u Rimu. Njegov rival bio je Gaj Oktavije, poznatiji kao Oktavijan za kog se sumnjalo da je sin Julija Cezara. Antonije, koji je prezirao Oktavijana, video je u Kleopatri šansu za finansijsku i vojnu podršku koja bi mu olakšala vladavinu Rimskim carstvom. Kleopatra je takođe imala koristi. U zamenu za pomoć, tražila je povraćaj istočnog egipatskog carstva koje je uključivalo velike teritorije oko Libana i Sirije.
34. godine p.n.e. Antonije i Kleopatra vratili su se u Aleksandriju kao pobednici. Masa je pohrlila da vidi par na zlatnim prestolima koji su nošeni na srebrnim platformama. Kraj njih sedela su njihova deca. Antonije je razljutio svoje protivnike objavivši da je Cezarion zaista sin Julija Cezara i njegov zakoniti naslednik, a ne Oktavijan kojeg je poštovani rimski vođa usvojio. Oktavijan je, međutim, uzvratio udarac, objavivši rimskom narodu kako je Antonije predao rimska blaga Kleopatri i da planira da načini Aleksandriju novom rimskom prestonicom.
Smrt
31. godine p.n.e. Kleopatra i Antonije udružili su vojne snage kako bi pobedili Oktavijana u silovitoj bitki na moru, na zapadnoj obali Grčke. Okršaj je, kako se ispostavilo, bio poguban po Egipćane pa su Kleopatra i Antonije bili primorani da pobegnu nazad u Egipat. Antonije se ubrzo vratio na mesto bitke, gde je pogrešno obavešten o Kleopatrinoj smrti. Nakon što je čuo vesti, utučeni rimski vođa počinio je samoubistvo nožem. Kleopatra je pošla za svojim ljubavnikom u smrt i okončala svoj život ujedom egipatske kobre i tako, po egipatskom verovanju, osigurala svoju besmrtnost. Umrla je 12. Avgusta 30. godine p.n.e. Ljubavnici su zajedno pokopani, a Egipat je postao rimska pokrajina.
U vekovima koji su usledili nakon njene smrti, Kleopatra i njen život opčinili su istoričare, pisce i publiku širom sveta. Njena veza sa Markom Antonijem i njen kraj poslužili su kao ispiracija Vilijamu Šekspiru za komad “Antonije i Kleopatra” koji je napisao 1607. godine. Njena priča odjekuje takođe zbog onoga što je predstavljala u društvu u kojem su dominirali muškarci. U eri u kojoj je Egipat plivao u bitkama i problemima, Kleopatra je uspela da sve dovede u red i time dokaže da je sposobna za vođstvo kao i bilo koji muškarac.
