Sokrat

Sokrat

Sokrat

„Ja znam samo jedno, a to je da ništa ne znam.“Sokrat

Ovom poznatom izrekom Sokrat je na jednostavan način i u samo jednoj rečenici iskazao svoju skromnost i poniznost. Bio je jedan od najpoznatijih grčkih, tj. atinskih filozofa i osnivač zapadnjačke filozofske tradicije. Svet je o njegovom životu nešto više saznao kroz njegove poznate dijaloge i kroz dela njegovih učenika i pristalica, Platona i Ksenofonta.

Rani život Sokrata

Rođen je oko 470. godine pre nove ere u Atini, a o njegovom životu svedoče spisi mnogih filozofa tog vremena. Međutim, glavne teme tih spisa su bile Sokratova filozofija i opis njegove ličnosti, tako da i ono što se zna o njegovom životu van filozofskih okvira ne može se uzeti kao potpuno tačno.

Bio je sin vajara i zidara Sofroniska i babice Fenarete. Kako nije bio plemićkog porekla, nije imao mogućnosti za visoko obrazovanje, nego se posvetio učenju očevog zanata. Veruje se da je mnogo godina radio kao zidar pre nego što se okrenuo filozofiji. Njegovi savremenici se ne slažu oko toga od čega je izdržavao sebe za vreme svog filozofskog rada. Ksenofont i Aristofan su tvrdili da je dobijao platu za predavanja koja je držao, dok Platon odbacuje tu mogućnost, navodeći Sokratovo siromaštvo kao dokaz.

Ljubavni život

Bio je oženjen Ksantipom, ženom nekoliko godina mlađom od sebe, s kojom je imao tri sina – Lamprokla, Sofroniska i Meneksena. O njegovoj ženi se malo zna, a Ksenofont ju je opisao kao „nepoželjnu“. Po njemu, Ksantipa nije bila zadovoljna Sokratovim bavljenjem filozofijom i konstantno se žalila da kao filozof ne izdržava porodicu kako treba. A što se tiče Sokrata, on je sam tvrdio da nije imao veliku ulogu u vaspitavanju svoje dece i da ga je više zanimao intelektualni razvoj dečaka i mladića iz Atine.

Vojna služba

Po atinskom zakonu, svi sposobni muškarci morali su da služe vojsku i da pomognu svojoj zemlji tokom ratnih perioda, pa tako ni Sokrat nije bio izuzetak. Platon navodi da je Sokrat bio član pešadijske oklopne jedinice, opremljen štitom, dugačkim kopljem i maskom za lice. Učestvovao je u Peloponeskom ratu, u kojem je jednom prilikom spasao život popularnog atinskog generala Arčibalda. Ostao je zapamćen kao hrabar i neustrašiv ratnik. Kada je pred kraj života završio na sudu, odbio je da se povuče iz pravne borbe, poredeći to s vojnikom koji odbija da se povuče iz borbe kada mu preti smrt.

Fizički izgled

Najbolji opis Sokratovog fizičkog izgleda dao je Platon. Po njemu, Sokrat nije bio primer idealnog atinskog muškarca. Zapravo je bio nizak i zdepast, s prćastim nosem i isturenim očima, što je odavalo utisak da stalno bulji u ljude. Međutim, u očima svojih učenika, imao je neku drugu vrstu privlačnosti koja se zasnivala na briljantnim debatama i prodornim mislima. Uvek je u prvi plan isticao prevlast uma u odnosu na fizički izgled i tako pozitivno uticao na svoje sledbenike.

Sokratova filozofija

Sokrat je verovao da filozofija treba da postigne praktične rezultate za dobrobit društva. Nastojao je da uspostavi moralni sistem zasnovan na ljudskom razumu, a ne na teološkim principima. Po Sokratu, čovekov izbor zavisi od njegove želje za srećom, a krajnja mudrost proističe iz poznavanja samog sebe. Dakle, što više čovek zna, imaće veću sposobnost da razmišlja i donosi odluke koje će ga dovesti do istinske sreće. Kada bi se ovo shvatanje povezalo s politikom, Sokratov zaključak je da je najbolja vlada ona koja se sastoji od pojedinaca koji imaju najveću sposobnost, znanje i vrline, i time poseduju potpuno razumevanje samih sebe.

Pored ličnog razvoja, za srećniji život potrebno je i graditi prijateljstva jer se tako ljudi spajaju i lakše funkcionišu. Sokrat je i umro poštujući volju svoje zajednice, pokušavajući da ojača njenu ulogu. Njegova predavanja su uvek isticala da svaki čovek poseduje određene vrline koje predstavljaju najvredniji deo ljudskog bića i da u životu treba da težimo pronalasku tih vrlina.

Atina je za Sokrata predstavljala jednu veliku učionicu u kojoj se on slobodno kretao, postavljajući narodu pitanja, nastojeći da pronađe političke i moralne istine. Nikada nije držao predavanja o onome što je znao, već je tvrdio da je neznalica jer nema nikakve ideje, ali da je mudar jer je prepoznao svoje neznanje. Postavljao je Atinjanima pitanja po metodu rasprave (Sokratski metod) koji je zahtevao od ispitanika da razmišlja o problemu kako bi došao do logičnog zaključka. Ponekad je odgovor bio toliko očigledan da su Sokratovi protivnici delovali budalasto, zbog čega su mu se neki divili, a neki ga klevetali.

Suđenje i smrt

Nakon što je Sparta porazila Atinu u Peloponeskom ratu, državno uređenje u Atini se dramatično promenilo. Došlo je do perioda nestabilnosti i sumnje u lični identitet i mesto u svetu. Sokrat nije imao dlake na jeziku i otvoreno se bunio protiv takvog stanja, nadajući se da će osvestiti građane. Međutim, desilo se upravo suprotno. Malodušnost je bivala sve izraženija, a Sokrata su optužili da svojim filozofskim stavovima kleveće uticajne i ugledne ljude.

Suđenje Sokratovo

Suđenje Sokratovo

 

Kada je došlo vreme suđenju, Sokratova prkosna odbrana je uticala na donošenje smrtne presude. Naime, Sokrat je umesto kazne predložio da mu porota oda najveće počasti i priznanja jer je uspeo da prosvetli narod. Poroti ovakva vrsta odbrane nije bila simpatična, pa su ga po kratkom postupku osudili na smrt tako što će popiti otrov od kukute.

Prijatelji su mu nudili pomoć i predlagali da pobegne, ali ih je Sokrat odbio rekavši da se ne boji smrti i da je on i dalje uzoran građanin Atine koji poštuje njene zakone, čak i ako ga oni osuđuju na smrt. Sokrat je, na kraju, popio otrov, a time se, 399. godine pre nove ere, završio život jednog od najvećih i najznačajnijih grčkih filozofa.

Pretraga

_Edukacija_300x250px