Delo: Evgenije Onjegin
Autor: Aleksandar Puškin
Recenzija dela Evgenije Onjegin
Roman počinje sa prikazom Evgenija Onjegina, mladog ruskog aristorktate, koji provodi svoje noći i dane po žurkama, balovima i baletima. Iako se sa lakoćom snalazi i probija kroz visoko, aristokratsko društvo, Onjegin postaje zgađen površnošću svog života i, kada mu je ujak umro, ide na selo da živi na imanju koje je nasledio.
Tamo upoznaje strastvenog mladog pesnika Vladimira Lenskog i uprkos njihovim različitim karakterima, hladni i ogorčeni Onjegin i vatreni i živahni Vladimir postaju prisni prijatelji. Kada Lenski povuče Onjegina da poseti njihove susede, Larine, da bi upoznao Olgu, njegovu ljubav, sa Onjeginom, Onjegin upoznaje Tatjanu, Olginu stariju sestru. Dok je Lenski okupiran šarmantom i simpatičnom Olgom, Onjegin zapada za oko Tatjani, koja je slojevita osoba, melanholična i opsednuta romantičnim knjigama.
Zaljubljena u njega, Tatjana šalje Onjeginu pismo u kojem direktno i apsolutno iskreno iskazuje svoju ljubav prema njemu, i moli ga da ne ostane neuzvraćena. Onjegin se sa njom nalazi i hladno i predavački je odbija i traži od nje da shvati šta je ljubav, a šta je realnost. Zbog toga Tatjana pada u derpesiju.
Kada Lenski povede Onjegina na Tatjaninu slavu, Onjeginu se vratio prezir prema žurkama i odlučuje da napakosti Lenskom. Oteo je Olgu od Lenskog za svaki ples i, koristeći svoj iskustvo i šarm, navodi je da zacrveni, zbog čega Lemsk pobesnelo odlazi kući.
Sledeće jutro Onjegina je Lenski izazvao na dvoboj, na koji on i pristaje. Lenski provodi dan sa Olgom. Shvatajući da ga ona još uvek voli, inspirisan njome, piše pesmu. Sledeće jutro ustaju u cik zore zarad dvoboja. Sa druge strane, Onjegin se uspavao, i kasno dolazi na zakazano mesto. Podbadani od strane Zaretskog, čoveka opsednutog dvobojima, Onjegin i Lenski vuku pištolje, i Onjegin ubija Lenskog.
Posle smrti mladog pesnika, Onjegin ide na putovanje, dok ga proganja krivica. U međuvremenu Tatjana ulazi u njegovu kuću i dok prelistave njegove Bajronovske romane shvata da muškarac koga voli je prazna maska zasnovana na knjigama koje je čitao. Da bi joj našla muža, Tatjanina majka je odvodi u Moskvu.
Kasnije, Onjegin se vraća sa svojih putovanja i prisustvuje balu u Sankt Petersburgu, gde, šokiran, vidi sada udatu i sazrelu Tatjanu. Iako je još uvek neiskvarena i neizveštačena kao i pre, nema više tu mladalačku ranjivost koja se videla kroz pisma koja mu je slala. Pogođen ljubavlju koja se odjednom stvorila u njemu, Onjegin joj piše mnoga pisma. Zbog njenog hladnog stava prema njemu kada su se videli, i nedostatka odgovora na njegova pisma, Onjegin se povlači u svoj dom tokom zime i pada u depresiju.
Na proleće Onjegin se vraća u svet i nenajavljen, ulazi u Tatjaninu kuću. Tu je nalazi kako plače nad njegovim pismima. Sada kada je Onjegin taj koji, uplakan, moli za ljubav, a Tatjanin red da održi govor. Ona izjavljuje kako se neće suprostaviti sudbini koja ju je dovela do braka i grdi Onjegina što je sebično zavodi. Kako izlazi iz sobe, Onjegin ostaje sam i slomljen.
Likovi iz dela Evgenije Onjegin
Puškin
Sam pisac, predstavljen kao Onjeginov prijatelj i obožavatelj Tatjane.
Evgenije Onjegin
Glavni lik, kicoš od 26 godina kojem se zgadio površni život među ruskom gradskom elitom, pa beži na selo. Veliki ljubitelj Bajrona.
Vladimir Lenski
Vatreni mladi pesnik, ima oko 18 godina, koji naivno, ali i iskreo, piše o ljubavi prema Olgi. Ljubitelj Nemačkog Romantizma.
Tatjana Larin
Melanholična i povučena, iskrena, sa čistim srcem i ljubavi prema priordi. Ljubitelj Frnacuskih romantičnih romana. Onjeginova nesuđena ljubav.
Olga Larin
Tatjanina jednostavna mlađa sestra-
Dimitrije Larin
Bivši general, sada provincijski zemljoposdik. Otac Tatjane i Olge.
Paulina Larin
Majka Olge i Tatjana, vredna domaćica.
