Delo: Starac i more
Autor: Ernest Hemingvej
Recenzija dela Starac i more
Knjiga “Starac i more” predstavlja priču o epskoj borbi između starog prekaljenog ribara i najvećeg ulova njegovog života. Čitavih osamdeset i četiri dana, Santijago, ostareli kubanski ribar, otisnuo se na more i vratio se praznih šaka. Njegov neuspeh u ribarenju je toliko očit da su roditelji njegovog mladog, posvećenog šegrta i prijatelja, Manolina, primorali dečaka da napusti starca kako bi ribario na unosnijem brodu. Uprkos tome, dečak nastavlja da pomaže starcu po njegovom povratku svake večeri. On pomaže starcu da tegli svoju opremu do njegove trošne kolibe, obezbeđuje mu hranu, i razgovara sa njim o najnovijim dešavanjima vezano za američki bejzbol, posebno o izazovima starčevog omiljenog igrača, Džoa Dimađija.
Santijago je uveren da će nizu njegovih neuspeha uskoro doći kraj, te se on odlučuje da otplovi dalje nego uobičajeno sledećeg dana. Osamdeset i petog dana njegovog neuspešnog niza, Santijago čini obećano, zaplovivši njegovim čamčićem daleko izvan ostrvskih priobalnih voda upustivši se u Golfsku struju. On priprema svoju užad i spušta ih. U podne, velika riba, za koju je on siguran da je sabljarka, grize mamac koji je Santijago postavio na sto hvati dubine. Starac stručno hvata ribu na udicu, ali ne može da je izvuče. Naprotiv, riba počinje da vuče brod.
Neuspevši da brzo zaveže uže za čamac bojeći se da će riba prekinuti zategnuto uže, starac nosi teret zategnutog užeta na svojim plećima, opterećujući pritom svoja ramena, leđa, i ruke, spreman da popusti ukoliko sabljarka pokuša da pobegne. Riba vuče čamac čitavog dana, čitave noći, tokom još jednog dana, i još jedne noći. Ona pliva ujednačeno severozapadno dok se napokon ne izmori i zapliva istočno niz struju. Za svo to vreme Santijago podnosi konstantan bol nanet od strane ribarskog užeta. Kad god se riba baci, skoči, ili jurne ka slobodi, užad se strahovito usecaju u Santijagove šake. Iako ozleđen i iznuren, starac se iskreno saoseća i divi sabljarki, njegovom pobratimu u patnji, snazi i odlučnosti.
Trećeg dana riba se umara i Santijago, neispavan, bolan, skoro u delirijumu, uspeva da privuče sabljarku dovoljno blizu da je usmrti ubodom harpuna. Mrtva pored čamca, ova sabljarka je najveća koju je Santijago ikada video. On je čvrsto vezuje za čamac, podiže mali jarbol i zaplovljava ka kući. Dok je Santijago uzbuđen zbog cene koju će sabljarka dostići na pijaci, on je pak više zabrinut da ljudi koji će pojesti ribu nisu dostojni njene veličine. Dok Santijago nastavlja da plovi sa sabljarkom, njena krv ostavlja trag u vodi koji privlači ajkule. Prva koja napada je velika Plava ajkula koju Santijago uspeva ubiti harpunom.
Tokom borbe, starac gubi harpun i dobar deo preko potrebnog konopca, što ga ostavlja ranjivim za nove napade ajkula. Starac odbija uzastopne i opake napade grabljivica najbolje što može, bodući ih grubim kopljem koje je napravio tako što je privezao nož za veslo, i čak mlateći ih upravljačem kormila. Iako ubija nekoliko ajkula, sve više i više ih se javlja, i do mraka Santijagova uzastopna borba protiv lešinara postaje bazuspešna. Oni proždiru sabljarkino dragoceno meso ostavljajući samo kostur, glavu i rep. Santijago grdi sebe jer je otplovio predaleko i zato što je žrtvovao svog velikog i dostojnog protivnika. On stiže kući pre praskozorja, posrćući pronalazi put do svoje kolibe i pada u dubok san.
Sledećeg jutra, gomila zapanjenih ribara se okuplja oko skeleta ribe koji je još uvek privezan za čamac. Nesvesni starčevih muka, turisti iz obližnjeg kafea posmatraju ostatke ogromne sabljarke i greškom je uzimaju za ajkulu. Manolin, koji je poludeo od brige zbog odsustva starca, ganut je do suza kada ga nađe ušuškanog u svom krevetu. Dečak donosi starcu kafu i dnevne novine sa rezultatima bejzbolskih utakmica, posmatrajući ga usnulog. Kada se starac probudi, složiše se da ponovo ribare zajedno. Starac se vraća na počinak i sanja svoj uobičajeni san o lavovima koji se igraju na plažama Afrike.
Likovi iz dela Starac i more
Santiago
Starac sa naslova novele, Santiago je kubanski ribar koji je imao niz loše sreće. Uprkos njegovom iskustvu, on nije bio u stanju za osamdeset i četiri dana uloviti ribu. On je skroman, ali pokazuje opravdan ponos u njegove sposobnosti. Njegovo poznavanje mora i morskih stvorenja, I njegovog zanata, je neuporedivo i pomaže mu očuvati nadu bez obzira na okolnosti. Tokom svog života, Santiago je uvek morao da se oslanja na svoju snagu i izdržljivost. Sabljarka s kojom se bori već tri dana predstavlja njegov najveći izazov. Paradoksalno, iako Santiago ostaje bez ribe, ta sabljarka je i njegova najveća pobeda.
Sabljarka
Santiago hvata sabljarku, dugu 8 metara. Zbog njene velike veličine, Santiago ne može izvuči ribu, i njih dvoje se upuštaju u borbu koja više liči na prijateljsko rvanje, nego na bitku. Ribarsko uže redstavlja simbol bratske veze. Kada zarobljenu Sabljarku kasnije pojedu ajkule, Santiago se oseća slomljeno, kao da su ajkule pojele deo njega. Isto tako, Santiago i sabljarka mogu biti simbol Hrista.
Manolin
Dečak, ili pre adolescent, Manolin je Santiagov šegrt i odani prijatelj. On peca sa Santiagom od svoje pete godine. Zbog Santiagove loše sreće, Manolinovi roditelji su naterali dečaka da pređe na drugi brod. Manolinu, međutim, je još stalo do starca. On će uvek biti njegov mentor. Njegova ljubav prema Santiagu je očigledna, vidi se u trenucima kada pričaju o bejzbolu i kada dečak prikuplja pomoć od celog sela da bi pomogao siromašnom starcu.
Džo Dimađio
Iako se Dimađio nikad ne pojavljuje u romanu, on ipak ima bitnu ulogu. Santiago ga obožava, gleda ga kao otelotvorenje snage i predanosti, i kad god treba da se uveri u svoju snagu, on se seti Dimađija. Uprkos tome što ima bolnu osteofitozu koja bi upropastila karijeru bilo kog drugog sportiste, Dimađio je imao uspešnu i dugu karijeru. Smatran je za jednog od najboljih igrača bejzbola ikada.
Periko
Periko je vlasnik seoske radnjice. Iako se ne pojavljuje u romanu, on ima bitnu ulogu u starčevom životu. Daje mu novne, i obaveštava ga o najnovijim bejzbol rezultatima. Zato izgleda kao dobar čovek koji pomaže starom Santiagu.
Martin
Kao i Periko, Martin, ko je vlasnik kafića u Santiagovom selu, ne pojavljuje se u romanu. Saznajemo za njega preko Manolina, koji ide do Martina da pokupi Santiagovu večeru. Kao što starac kaže, Martin je retko dobar čovek, koji zaslužuje da nagradu za njegovu dobrotu.
