Sigmund Frojd

Sigmund Frojd je bio austrijski lekar i psiholog. Bio je jedan od onih ljudi koji su šokirali svoje savremenike, ali je zato promenio način na koji razmišljamo o sebi.

Psihološki termini koje je on uveo, kao što su id, ego, superego i Edipov kompleks, a koje mi danas svakodnevno koristimo. On je osnivač psiholanalize-teorije ličnosti. Nemoguće je zamisliti koliko su njegove teorije nestvarno delovale njegovim savremenicima, jer čak i danas on ne prestaje da nas zaprepašćuje svojim idejama. Njegov rad i danas ima veliki uticaj na psihologiju, književnost, umetnost i filozofiju.

Detinjstvo i školovanje Sigmunda Frojda

Sigmund Frojd je rođen 6. maja 1856. godine u Frajburgu. Sa četiri godine se preselio sa roditeljima u Beč, gde je njegov otac dobio bolji posao. Još kao dete je bio izuzetno bistar i zbog toga su roditelji više obraćali pažnju na njega nego na ostalu svoju decu. Njegovi roditelji su imali sedmoro dece i živeli su u malom stanu, a samo je Sigmund imao svoju sobu i uljanu lampu, dok su ostala deca koristila sveće pri učenju.

Kao dete je maštao da će postati general ili ministar, ali pošto je bio Jevrej mogao je da studira samo medicinu ili prava. Govorio je francuski, italijanski, španski i engleski jezik i proučavao je dela Ničea, Hegela, Kanta i Šekspira. Frojd je 1873. godine upisao studije medicine u Beču. Tada je upoznao Martu Bernis s kojom se kasnije oženio.

Početak rada

Nakon školovanja je učestvovao u istraživačkom radu fiziologije. Upoređivao je mozgove odraslih ljudi i fetusa. Potom je ispitivao i osobine kokaina, koji je imao svojstva anestetika, a isprobavao ga je i na sebi. U Parizu je istraživao uzroke i terapiju histerije zajedno sa poznatim neurologom Žanom Šarkoom. Hipnozu su koristili kao deo terapije. Veliki uticaj na Frojda je imao Jozef Brojer, bečki lekar. Od njega je Frojd preuzeo tehniku hipnoze, a kasnije je razvio „tehniku slobodnih asocijacija“.

Porodični život

Godine 1886. Frojd se vraća iz Pariza u Beč i ženi se Martom Bernes, sa kojom se zabavljao pet godina. Tada je otvorio i svoju privatnu praksu. Njih dvoje su imali šestoro dece, tri sina i tri ćerke. Jedna od njegovih ćerki, Ana Frojd, kasnije će postati ugledan teoretičar psihoanalize na polju dečije psihologije. Njegova žena Marta je bila posvećena deci i njemu, dok je on bio obuzet svojim radom.

Godine 1895. Frojd i Brojer su objavili knjigu „Studije histerije“, delo koje označava pojavu psihoanalize. Frojd je 1900. godine objavio knjigu „Tumačenje snova“. Smatrao je da nam snovi pokazuju podsvesne želje.

Frojd je bio izuzetno pronicljiv i imao je neverovatnu moć zapažanja. U svom radu je bio, možda čak, i previše pedantan i organizovan. Svaki dan je išao kod istog berberina i svake subote je išao na kartanje sa istim društvom. Međutim bio je veoma cenjen u Beču i brzo je pridobio istomišljenike. Sa njima je osnovao Međunarodno udruženje psihoanalitičara.

Frojd je svoju najpopularniju knjigu „Psihopatologija svakodnevnog života“ izdao 1904. godine. U toj knjizi on opisuje kako kroz lapsuse i greške možemo da saznamo nesvesna osećanja. Nakon toga je objavljivao mnoge knjige, članke i predavanja.

Poslednje godine života

Poslednje godine njegovog života bile su ispunjene nesrećom. Dva sina su mu bila u vojsci za vreme Prvog svetskog rata. Jedna od njegovih ćerki je umrla od gripa 1920. godine. Frojd je dobio rak i zbog toga je više od trideset puta operisan. Kada je Adolf Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj, mnoge Frojdove knjige su spaljene.

Četiri njegove sestre su umrle u koncentracionim logorima, a nakon što je njegova najmlađa ćerka privedena u policiju na ispitivanje, Frojd je sa svojom porodicom napustio Beč i otišao u Englesku. Frojd je ponovo oboleo od raka zbog kojeg je i preminuo u Londonu 23. septembra 1939. godine, u 83. godini života.

Frojdove teorije su promenile viđenje čoveka i njegove svesti. Frojd smatra da se ljudska psiha sastoji iz tri dela: id, ego i superego.

• Id – potpuno nesvestan ,impulsivan, iracionalan deo ličnosti, koji traži neposredno zadovoljenje nagona i želja. Vodi se principom zadovoljstva.
• Ego – delimično svestan i racionalan deo ličnosti, koji se vodi principom realnosti.
• Superego – moralni deo ličnosti koji predstavlja unutrašnje naučene vrednosti preuzete iz društva i usvojene od roditelja. Superego predstavlja našu savest. Pomoću njega procenjujemo šta je prihvatljivo i moralno, a šta nije.