Sonja Kovaljevska

Sonja (Sofija) Krukovski Kovaljevska bila je odličan matematičar, pisac i jedan od najvećih boraca za ženska prava u 19. veku.

Njena borba za sticanje najboljeg mogućeg obrazovanja bila je pokretač koji će omogućiti ženama da pohađaju univerzitetske studije kao ravnopravni studenti. Osim toga, njena velika dostignuća u matematici podstakla su njene muške kolege da preispitaju svoja shvatanja o ženskoj inferiornosti u odnosu na muškarce u naučnim oblastima.

Sonja je rođena 1850. godine u dobrostojećoj ruskoj porodici. Iako okružena materijalnim dobrima, nije bila srećno dete. Osećala se zapostavljenom jer je rođena kao drugo od troje dece. Roditelji su najviše pažnje poklanjali prvorođenoj sestri Aniti, a zatim najmlađem detetu, nasledniku Feđi. Tokom detinjstva imala je vrlo strogu guvernantu koja je vaspitavanje Sonje da postane dama prihvatila kao lični cilj. Sonja je postala prilično nervozna i povučena i takva je ostala celog života.

Obrazovanje

Matematiku je otkrila veoma mlada. Tvrdila je da je dobro proučila beleške svog oca, koje je lepila po zidu svoje sobe umesto tapeta. Takođe odaje priznanje svom ujaku Petru koji je, kako tvrdi, podstakao njenu radoznalost o matematici. Kada je imala 14. godina, sama je naučila trigonometriju kako bi što bolje razumela knjigu o fizici koju je tada čitala. Autor te knjige, njen komšija, bio je impresioniran ovim činom i ubedio je Sonjinog oca da joj dozvoli da ode u Petersburg i tamo nastavi školovanje.

Nakon završetka srednjoškolskog obrazovanja, Sonja je bila odlučna da podigne svoje obrazovanje na univerzitetski nivo. Međutim, najbliži univerzitet otvoren i za žene bio je u Švajcarskoj, a mladim i nedudatim ženama nije bilo dozvoljeno da putuju same. Kako bi premostila ovu prepreku Sonja se udala za Vladimira Kovaljevskog septembra 1868. godine. Bračni par je ostao u Petersburgu nekoliko mesesci a potom otputovao u Hajdelberg, gde je Sonja prvi put privukla pažnju. Ljudima je bila interesantna tiha Ruskinja sa inzvanrednim akademskim uspehom.

Sonja je odlučila 1870. godine da studije nastavi kod Karla Vajerštrasa koji je predavao na Univerzitetu u Berlinu. Vajerštras je već tada smatran za najuglednijeg matematičara svog vremena, ali u početku Sonju nije shvatao ozbiljno. Tek kada je rešila matematičke probleme koje joj je zadao shvatio je da se pred njim nalazi jedan genije. Odmah je odlučio da je privatno podučava jer na tom univerzitetu nije bilo dozvoljeno ženama da studiraju. Podučavao ju je četiri godine.

Juna 1874. godine Sonja je dobila doktorsku titulu na univerzitetu u Getingenu, ali i pored takve prestižne titule i pomoći profesora Vajerštrasa, nije uspevala da se zaposli. Sa svojim mužem vratila se u Palabino, kod svoje porodice. Ubrzo nakon njenog povratka, otac joj je preminuo. Tokom ovog perioda tugovanja i bliskosti zbog gubitka, Sonja i Vladimir su se konačno zaljubili jedno u drugo i iz te ljubavi rodila se kći. Tokom ovog boravka kod kuće, Sonja je potpuno zapostavila matematiku. Tada se okušala u književnosti, pišući priče, pozorišne kritike i naučne članke za novine.

Život i rad Sonje Kovaljevske

Sa novim žarom matematici se vratila 1880. godine. Na jednoj konferenciji izlaže rad o integralima koji biva veoma dobro primljen. Ponovo se našla u situaciji da traži posao u oblasti koju najviše voli – matematici. Odlučila je da se vrati i profesoru Vajerštrasu. Nedugo po dolasku u Berlin saznaje za smrt svog muža. Počinio je samoubistvo kada mu je sav posao propao. Ova tuga učinila je da se Sonja više nego ikad posveti radu.

Konačno, 1883. godine osmehuje joj se sreća. Dobija poziv da predaje na Univerzitetu u Stokholmu od jednog bivšeg učenika profesora Vajgerštrasa. U početku je zaposlenje bilo samo privremeno, ali pet godina rada je bilo dovoljno da uprava Univerziteta shvati koliki je doprinos Univerzitetu Sonja dala. Usledio je period velikih dostignuća za Sonju. Dobija trajno zaposlenje na Univerzitetu, postaje urednik matematičkog časopisa, piše svoj prvi rad o kristalima i 1885. godine postaje šef katedre za metematiku. U isto vreme, piše pozorišni komad “Borba za sreću”, zajedno sa prijateljicom Anom Lefler.

Sonja ponovo dobija poražavajuće vesti 1887. godine o smrti svoje starije sestre Ane. Ta vest joj je naročito teško pala s obzirom da su ona i sestra bile vrlo bliske. Srećom, nedugo posle toga Sonja je postigla svoj najveći uspeh. 1888. godine predala je rad “O rotaciji krutog tela oko fiksirane tačke” na takmičenje za nagradu Bordin, francuske Akademije Nauka i pobedila. Rad je bio toliko uspešan da je nagrada sa 3000 povećana na 5000 franaka.

Otprilike u isto vreme, još jedan čovek ušetao je u Sonjin život. Maksim Kovaljevski došao je u Stokholm da održi niz predavanja. Tu ga je Sonja upoznala i sa njim imala burnu vezu. Probleme u vezi izazivalo je to što su oboje bili previše vezani za svoj rad da bi ga se odrekli zbog ljubavi. Maksima je rad odveo iz Stokholma i želeo je da Sonja pođe sa njim i odrekne se svog teško stečenog položaja kako bi postala supruga i domaćica. Sonja je izričito odbila takvu ideju ali i dalje nije mogla da podnese da ga izgubi. Leto je provela sa njim u Francuskoj i zapala u još jedno od čestih stanja depresije. Ponovo se okrenula pisanju i do kraja svog boravka u Francuskoj završila je “Sećanja na detinjstvo”.

U jesen 1889. godine, vraća se u Stokholm. Još uvek je patila za Maksimom iako je često putovala u Francusku da ga posećuje. Kao posledica svega, Sonja je postala još depresivnija i razbolela se od upale pluća. 10. februara 1891. godine Sonja Kovaljevska je umrla, a celokupan naučni svet oplakivao je njenu smrt.