Volt Dizni

Volter Elijas Dizni, poznatiji kao Volt Dizni, bio je američki filmski i televizijski producent i animator, najpoznatiji po svojim crtanim filmovima i Diznilendu.

Život i obrazovanje Volta Diznija

Volt Dizni rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu. Njegov otac bio je Elijas Dizni, čovek irsko-kanadskog porekla, a njegova majka, Flora Kal Dizni – nemačkog i američkog porekla. Volt je bio jedno od petoro dece u porodici u kojoj je bilo četiri dečaka i jedna devojčica. Najduži period svog detinjstva proveo je u Marselinu (u Misuriju), gde je počeo da crta, slika i prodaje slike komšijama i porodičnim prijateljima.

Sa porodicom preselio se u Kanzas Siti 1911. godine, gde je otkrio svoju ljubav prema vozovima. Njegov ujak Majk Martin bio je mašinovođa pa je Volt preko leta radio na železnici, prodavajući grickalice i novine prolaznicima.

Dizni je pohađao srednju školu u Čikagu, gde je crtao stripove za školske novine. Takođe je išao i na časove crtanja i fotografije, a noću je odlazio na predavanja na Akademiji lepih umetnosti. Kada je imao 16 godina, napustio je školovanje i odlučio da pristupi vojsci, ali su ga, međutim, odbili jer je još uvek bio maloletan. Umesto toga, učlanio se u Crveni krst i otputovao u Francusku na godinu dana kako bi tamo vozio ambulantna kola.

Karijera

Kada se vratio iz Francuske, 1919. godine, ponovo se preselio u Kanzas Siti kako bi tražio zaposlenje kao crtač novinskih stripova. Brat Roj našao mu je posao u studiju “Pesmen-Rubin”, gde je Volt upoznao poznatog ilustratora Uba Iverksa. Od tada Dizni je radio kao ilustrator za kompaniju iz Kanzas Sitija, praveći reklame. Otprilike u to vreme počeo je da eksperimentiše sa kamerom preveći ručno crtane animacije. Nedugo posle, odlučio je da otvori svoj studio za animacije. Prvi koga je zaposlio bio je Fred Harman.

Volt i Harman sklopili su dogovor sa pozorištem u Kanzas Sitiju koje je pristalo da prikazuje njihove crtaće. Crtani filmoci su bili jako popularni pa je Dizni uspeo da kupi sopstveni studio, kojem je darovao svoje ime. Zajedno sa svojim zaposlenima napravio je seriju sedmominutnih bajki u kojima je kombinovao glumce i animirane likove. Ovu seriju nazvao je ,,Alisa u zemlji crtaća”. Do 1923. godine, studio je postao preopterećen dugovima i Dizni je bio primoran da proglasi bankrot.

Volt i njegov brat Roj, uskoro su sakupili ono što im je ostalo od novca i preselili se u Holivud. Iverks se takođe preselio u Kaliforniju pa su tako njih trojica pokrenuli “Studio braće Dizni”. Prvi posao sklopili su sa distributerom Margaret Vinkler, za prikazivanje serije crtaća o Alisi. Takođe su stvorili lika Osvalda, srećnog zeca, a za svaki crtać o njemu, svako od njih dobijao je po 1 500 dolara. Godine 1925. Dizni je zaposlio ilustratorku Lilijan Baunds koja je radila mastilom i bojom. Nakon kratkog udvaranja, par se venčao.

Nekoliko godina kasnije, Dizni je otkrio da su Vinklerova i njen muž Čarls Minc ukrali autorska prava na lika Osvalda, i da su svi iz studija braće Dizni, osim Iverksa, prešli da rade za njih. Braća Dizni, zajedno sa svojim suprugama i Iverksom odmah su proizveli tri nova crtana lika, uključijući i novog lika na kome je Volt radio, Miki Mausa. Prvi kratkometražni crtani filmovi u kojima je glavni lik bio Miki bili su crno-beli crtaći bez zvuka: “Lud za avionom” i “Galopirajući Gaučo”, ali tvorci nisu pronašli nikoga ko bi ih prikazivao.

Kada je zvuk konačno zauzeo svoje mesto u filmskoj industriji, Dizni je stvorio treći kratkometražni crtani film sa glasovima i muzikom, koji se zvao “Parobrod Vili”. Volt je pozajmljivao glas Mikiju, u ovom crtaću koji je od trenutka emitovanja postao senzacija.

Godine 1929. Dizni je stvorio “Šašave simfonije”, u kojima su se pojavili Mikijevi novi prijatelji, uključujući Mini, Paju Patka, Šilju i Plutona. Jedan od najpopularnijih crtanih filmova “Cveće i drveće” bio je i prvi crtani film u boji i prvi koji je osvojio Oskara. Godine 1933. “Tri praseta”, sa svojom pesmicom “Ko se boji vuka još?” postala su simbolična za zemlju koja se nalazila usred Velike depresije – Velike krize.

21. decembra 1937. godine u Los Anđelesu održana je premijera prvog dugometražnog crtanog filma: “Snežana i sedam patuljaka”. Ovaj crtani film je zaradio neverovatnih 1 499 000 dolara, uprkos Krizi, i osvojio ukupno osam Oskara. Tokom sledećih pet godina, “Volt Dizni studio” stvorio je još nekoliko dugometražnih filmova: “Pinokio”, “Fantazija”, “Dambo” i “Bambi”.

Smetnja poslovanju studija “Volt Dizni” oblikovala se u vidu štrajka ilustratora 1941. godine. Mnogi od njih dali su ostavku, a studiju je trebalo nekoliko godina da se potpuno oporavi. Četrdesetih godina, Dizni je stvarao crtane filmove tako što je spajao više kratkometražnih ali se 1950. godine opet fokusirao samo na dugometražne. Te godine izašao je crtani film ”Pepeljuga”, sledeće “Alisa u zemlji čuda”, zatim “Petar pan” (1953), film “Ostrvo sa blagom” (1950), “Lunja i Maza” (1955), “Uspavana lepotica” (1959) i “101 dalmatinac” (1961). Sve u svemu, Diznijev studio proizveo je više od sto filmskih prikaza.

Dizni je takođe bio među prvima koji je koristio televiziju za prikazivanje zanimljivog sadržaja. Serije “Zoro” i “Dejvi Kroket” bile su veoma popularne među decom, kao i “Klub Mikija Mausa”. “Volt Diznijev čudesni svet boja” bila je popularna emisija koja se emitovala nedeljom uveče i koju je Dizni koristio kako bi promovisao svoj novi tematski park “Diznilend”. Diznijev poslednji veliki uspeh bio je igrani film “Meri Popins”, u kom je kombinovao animirane likove i glumce.

Diznijev tematski park “Diznilend”, vredan 17 miliona dolara, otvoren je u leto 1955. godine. Diznilend je postao poznat kao mesto gde deca mogu sa svojim porodicama da istražuju, vozaju se i upoznaju Diznijeve likove. Za vrlo kratko vreme, park je desetostruko vratio početni ulog i zabavljao turiste širom sveta. Dizni je vremenom otvorio parkove i u Tokiju, Parizu i Hong Kongu.

Nekoliko godina nakon otvaranja Diznilenda, Volt Dizni planirao je da otvori novi tematki park u Floridi. Park je još uvek bio u izgradnji kada je Dizniju, 1966. godine dijagnostifikovan rak pluća. Volt Dizni preminuo je 15. decembra 1966. u 65-oj godini života. Nakon smrti svog brata, Roj Dizni je sproveo planove za park na Floridi u delo i otvorio ga 1971. godine pod imenom “Svet Volta Diznija”.