--> Volfgang Amadeus Mocart
Volfgang Amadeus Mocart je bio jedan od najuticajnijih i najznačajnijih kompozitora klasične muzike. Njegov rad broji više od šest stotina dela i uključuje simfonije, koncerte, kompozicije za klavir, kamernu muziku i operske i horske kompozicije.
Detinjstvo i porodica
Volfgang Amadeus Mocart je rođen 27. januara 1756. godine u Salcburgu. Potiče iz porodice uspešnih muzičara. Otac mu je bio Leopold Mocart koji je kao muzičar radio za princa arhiepiskopa Salzburga. Bio je i učitelj i komponovao je po narudžbini. Volfgangova majka se zvala Ana Marija Pertl. Imali su ukupno sedmoro dece, ali je u to vreme bila veoma velika stopa smrtnosti dece i preživeli su samo Volfgang i njegova starija sestra Marija Ana.
Leopold je počeo da podučava svog sina kada mu je bilo samo nekoliko godina. On zapostavlja posao kako bi se posvetio svom sinu i njegovom obrazovanju. Mocart je već sa tri godine znao da svira klavir, a otac ga je učio da svira i violinu. Veoma brzo razvija veštinu sviranja svih tadašnjih muzičkih pravaca.
Leopold je bio veoma posvećen ulozi nastavnika svoje dece, zahtevajući disciplinu i savršenstvo. Na sreću, brat i sestra su bili veoma uspešni. Uskoro je Volfgang prevazišao očekivanja svog oca i sa pet godina piše svoje prve kompozicije i pokazuje neverovatno umeće na klarinetu i violini.
Leopold 1762. godine odvodi Volfganga i Mariju Anu, zvanu Nanerl, u dvor u Minhenu. Mozart je predstavljen kao „čudo od deteta”. Tada mu je bilo samo šest godina. Posle toga su nastupali na dvoru u Parizu, Londonu i drugim evropskim gradovima. Putovanja su bila duga i Volfgang se par puta ozbiljno razboleo. Leopolda je više brinulo bogatstvo koje mu može izmaći nego zdravlje njegovog sina.
Mladost
Mocart sa ocem odlazi u Italiju 1769. godine, dok sestra ostaje kod kuće sa majkom. Zvanično je njena muzička karijera bila završena, jer je, po tadašnjim običajima, bilo zabranjeno devojkama da pokazuju svoje umetničke talente u javnosti.
Do svoje dvadesete godine imao je priliku da radi na različitim muzičkim žanrovima, komponujući simfonije, gudačke kvartete, sonate i nekoliko opera. Razvio je strast prema koncertima za violinu, ali ih je napisao samo pet, od kojih su najpoznatiji br. 3 i br. 5. Pisanju klavirskih koncerata okrenuo se 1776. godine i završio sa klavirskim koncertom br. 9.
Uprkos uspehu njegovih kompozicija, Mocart je postao nezadovoljan svojim položajem pomoćnika dirigenta, koji mu je obezbedio arhiepiskop. Bio je veoma ambiciozan i smatrao je da može da postigne više na nekom drugom mestu.
U avgustu 1777. godine, Mocart odlazi na put u potrazi za boljim zaposlenjem. Obišao je Manhajm, Pariz i Minhen. Na putovanju ga je pratila majka, koja se tokom putovanja razbolela i umrla 3. jula 1778. godine. Nakon što je čuo vest o smrti svoje žene, Leopold je svom sinu obezbedio mesto na dvoru u Salzburgu, koje Mocart prihvata.
Salzburg
Tokom tog perioda komponuje mnoga crkvena dela, među kojima je i „Krunidbena misa”. Mocart je na dvoru imao različite nesuglasice (nije mu se sviđalo sto ga tretiraju kao slugu) i 1781. godine biva otpušten i odlazi u Beč, gde ostaje do kraja života. U Beču je postao veoma poznat kao kompozitor, izvođač i predavač. Tada je započeo svoju čuvenu operu „Otmica iz Saraja”.
Privatni život Volfgang Amadeus Mocart
Protiv volje svojih roditelja, Mocart se oženio Konstancom Veber 1782. godine, sa kojom je imao šestoro dece, od kojih je preživelo samo dvoje. Život mu je bio ispunjen novčanim teškoćama jer ga često nisu plaćali, a vodio je ekstravagantan način života.
Pred sam kraj života napisao je svoja najčuvenija dela među kojima su opera „Čarobna frula”, „Figarova ženidba” i nedovršeni „Rekvijem”.
Stvaralaštvo
Mocartova dela imaju različite vrednosti. Kompozicije koje je pisao u ranoj mladosti imaju istorijsku vrednost, dok je većina dela značajna zbog svog umetničkog kvaliteta.
Mocartov opus se sastoji od 17 opera, više od 50 simfonija, veliki broj instrumentalnih kompozicija, kao što su kasacije, divertimenta, serenade, kvartete, trija, više od 30 sonata za klavir i violinu , 26 klavirskih sonata, 7 violinskih i 27 klavirskih koncerata i 11 za druge instrumente.
Među najpoznatijim Mocartovim delima su serenada “Mala noćna muzika“, opere “Don Đovani“, “Čarobna frula“, “Figarova ženidba“, klavirskih sonata br. 11 (“Turski marš“), Krunidbena misa i Rekvijem.
Mocart je preminuo sa nepunih 36 godina, 5. decembra 1791. godine u Beču u strašnoj bedi.
