Elenor Ruzvelt
Elenor Ruzvelt je bila supruga predsednika Sjedinjenih Američkih Država Frenklina Ruzvelta i prva dama od 1933. do 1945. godine. Aktivno je učestvovala u politici i bavila se humanitarnim radom. Bila je poznati borac za ljudska prava i zalagala se za ravnopravnost belaca i crnaca.
Mladost
Rođena je u Njujorku 11. oktobra 1884. godine. Iako je odrastala u imućnoj porodici, Elenor je imala teško detinjstvo. Majka i otac umrli su joj dok je još bila devojčica pa je živela sa bakom. Nije imala prijatelje među vršnjacima i bila je tiho i povučeno dete.
Kada je napunila petnaest godina, baka ju je poslala u jedan londonski internat. U početku je bila uplašena i želela je da se vrati kući, ali se vrlo dopadala upravnici koja ju je uzela pod zaštitu. Tokom školovanja u Londonu, Elenor je naučila mnogo toga o sebi i o životu.
Kada se vratila u Sjedinjene Američke Države, počela je da se zabavlja sa svojim dalekim rođakom, Frenklinom Ruzveltom. Provodili su mnogo vremena zajedno i zaljubili se jedno u drugo. Venčali su se 17. marta 1905. godine. Umesto oca, Elenor je na venčanju mladoženji predao njen stric, tadašnji predsednik Sjedninjenih Američkih Država, Teodor Ruzvelt. Par je imao šestoro dece: Anu, Džejmsa, Frenklina, Eliota, Frenklina Mlađeg i Džona.
Prva dama – Elenor Ruzvelt
Elenorin suprug ubrzo se razboleo i ostao u invalidskim kolicima. Uprkos bolesti, bio je odlučan da postane poznati političar i predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Elenor je odlučila da mu pomogne uključivši se u razne humanitarne organizacije. Zalagala se za bolji život siromašnih, crnaca, žena i dece.
Frenklin je ostvario svoju želju i postao američki predsednik 4. marta 1933. godine. Pošto je Elenor postala prva dama, njeno zaduženje je bilo da organizuje zabave i zabavlja inostrane političke vođe. Elenor je odlučila da želi da uradi mnogo više od toga.
Na početku Frenklinove karijere, Amerika se nalazila u “Velikoj krizi”. Nije bilo poslova i dovoljno hrane. Elenor je odlučila da putuje po zemlji da bi videla kako ljudi žive. Time je pomogla svom suprugu pošto je lično mogla da se uveri gde je ljudima najpotrebnija pomoć.
Pozne godine
Kada je Japan napao američki Perl Harbor, Frenklin nije imao izbora i morao je da se priključi Drugom svetskom ratu. Elenor je za to vreme radila u Crvenom krstu. Putovala je po Americi i Evropi i obilazila bolesne i ranjene.
Kada je Frenklin Ruzvelt preminuo 12. aprila 1945. godine, Elenor, iako tužna, nije prestala da se bavi humanitarnim radom. Pomogla je u sastavljanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj stoji da svi ljudi imaju prava koje nijedna Vlada ne može da oduzme. Do svoje smrti je nastavila da se bori za ravnopravnost crnaca i belaca i žena i muškaraca.
Elenor je napisala i nekoliko knjiga, uključujući “Ovo je moja priča“, “Ono što ću pamtiti“ i autobiografiju. Umrla je 7. novembra 1962. godine i sahranjena je pored svog supruga Frenklina.