--> Napoleon Bonaparta
Francuski imperator Napoleon Bonaparta je bio jedan od najvećih vojskovođa na svetu, zaslužan je za prepravku geografske karte Evrope i sproveo je mnoge državne i pravne reforme, a konstantne bitke u kojima je učestvovao na kraju su dovele do njegovog kraha.
Napoleon Bonaparta
Napoleon Bonaparta je rođen 15. avgusta 1769. godine u gradu Ajačo na Korzici. Poticao je iz ugledne, gospodske porodice, a bio je četvrto od jedanaestoro dece Karla Bonaparte i Marije Leticije Ramolino. Školovanje je započeo u školi za dečake u svom rodnom gradu, a kada mu je bilo 10 godina, roditelji su ga poslali zajedno sa starijim bratom Džozefom u vojnu školu za aristokrate u Brijanu u Francuskoj. Nakon što je maturirao u toj školi, upisuje elitnu Kraljevsku vojnu školu u Parizu. Bio je inteligentan i izuzetan student, a škole koje je pohađao su mu obezbedile kvalitetno obrazovanje.
„Reč nemoguće je jedino moguće naći u rečnicima budala.“ – Napoleon Bonaparta
Drugi poručnik francuske vojske postao je 1785. godine, kada je krenuo u vojne pohode. Uprkos tome je i dalje često odlazio na Korziku brinući se o svojoj porodici, pa je čak jedno vreme i vodio domaćinstvo kada mu je otac preminuo.
U komandanta francuske vojske u Italiji unapređen je 1796. godine, gde je svojim izvanrednim vođstvom primorao Austriju i njene saveznike da sklope mir s Francuskom. Dve godine kasnije, u pokušaju da prekine britanske trgovačke pohode ka Indiji, osvojio je Egipat koji je tada bio pod vlašću Otomanskog carstva. Međutim, Britance nije uspeo da porazi i njegova flota se nasukala nakon bitke na Nilu.
Uspon Napoleona Bonaparte
Ubrzo potom, Francuska je bila suočena s novom koalicijom – Austrija i Rusija su sklopile savez s Britanijom. Napoleon se vraća u Pariz, čija se vlada nalazila u ozbiljnoj krizi. Iskoristivši situaciju, Napoleon je u novembru 1799. godine izveo državni udar i postao prvi konzul, čovek na čelu francuske vlade koji ima gotovo neograničenu moć.
Doživotni konzul s pravom da imenuje svog naslednika postao je 1802. godine, a samo dve godine kasnije je proglašen i francuskim carem. Pod njegovim rukovodstvom život u Francuskoj je znatno poboljšan. Centralizovao je vladu, stvorio Francusku banku, ponovo proglasio rimski katolicizam državnom religijom, sproveo pravne reforme uvodeći Napoleonov zakonik i preuredio program obrazovanja u državi.
Napoleonova vojska je 1800. godine porazila Austrijance u bitki kod Marenga, nakon koje je vodio pregovore o miru u Evropi, a uspostavljajući ga, Francuska je ojačala. Tri godine kasnije Britanija je nastavila rat s Francuskom, a ratu su se pridružile Austrija i Rusija.
Britanija je nanela poraz francuskoj floti u Trafalgarskoj bitki (1805), nakon čega Napoleon odustaje od svojih planova da napadne Englesku, a umesto toga se okreće austrijsko-ruskim snagama, savladavši ih u bitki kod Austerlica kasnije iste godine. Time je osvojio nove teritorije, pripojivši Francuskoj i teritoriju Kraljevine Pruske koja mu je omogućila kontrolu nad celom Evropom. Sveto rimsko carstvo je bilo uništeno, stvorene su Holandija i Vestfalija, a tokom narednih pet godina Napoleon je na čelo osvojenih oblasti (Holandija, Vestfalija, Italija, Španija i Švedska) postavljao svoje rođake i ljude koji su mu bili odani.
Pad Napoleona
Španski rat za nezavisnost počeo je 1808. godine. Porazi francuske vojske koji su usledili skupo su koštali državu, presušujući njeno vojno bogatstvo. Napoleonov napad na Rusiju 1812. godine završio se katastrofalnim povlačenjem. Koaliciji je sve polazilo za rukom, prouzrokujući konačan pad Pariza u martu 1814. godine. Napoleon je proteran u izgnanstvo na mediteransko ostrvo Elbu, s kojeg je već iduće godine pobegao i vratio se u Pariz ponovo uspostavljajući svoju vladavinu. Međutim, na vlasti je ostao svega 100 dana, doživevši konačan poraz u bitki kod Vaterloa 18. juna 1815. godine.
Nakon što je abdicirao, Britanci ga proteruju na udaljeno ostrvo Svetu Jelenu u Atlantskom okeanu. Tamo je proveo ostatak svog života, pišući svoje memoare. Umro je 5. maja 1821. godine od raka.
Napoleonovi brakovi i deca
Napoleon se 1796. godine oženio Žozefinom Boarne, šest godina starijom udovicom koja je imala dvoje dece. Više od 10 godina kasnije, shvativši da mu Žozefina neće podariti željenog naslednika, poništio je brak kako bi mogao da pronađe ženu s kojom će moći da ima decu. Tako se 1810. godine oženio Marijom Luizom, kćerkom austrijskog cara, kao znak saveza s Austrijom. Naredne godine mu je Marija rodila sina, Napoleona II. Pored sina s Marijom, Napoleon je imao i nekoliko vanbračne dece.
Zanimljivosti
- Napoleon Bonaparta je bio veoma sujeveran.
- Bojao se mačaka i otvorenih vrata. Svako ko je ulazio u prostoriju u kojoj se on nalazio morao je da se provuče kroz poluotvorena vrata i brzo ih zatvori.
- Nije mogao da podnese miris sveže boje.
- Bio je radoholičar i spavao je samo 4 ili 5 sati dnevno.
- Često je oblačio odeću seljaka, šetao ulicama Pariza i tako prerušen ispitivao ljude o samom sebi, na taj način prateći svoju popularnost u narodu.
