Interpunkcija

„Ne u zatvor! – Ne, u zatvor.“

Važno je kako govoriš i pišeš! Znaci interpunkcije doprinose razumevanju i intonaciji rečenice. U prvom slučaju čovek je povikao da ne želi u zatvor. U drugom slučaju on je rekao „ne” nečemu drugom, a potvrdio da ide u zatvor. U drugoj rečenici, to je mogao biti odgovor na pitanje: „Ideš li kući?”

Interpunkcijski znaci su:

tačka (.), zapeta (,), crta(–), tačka sa zapetom / tačka zapeta (;), navodnici („”), upitnik (?), uzvičnik (!), crtica (-), i ostali pravopisni i pomoćni znakovi.

Tačka

Tačka se piše na kraju potvrdne ili odrične rečenice. Npr.:

Avion leti. Nije došla kod mene juče.

Tačka se upotrebljava i kao pomoćni pravopisni znak:

Za skraćivanje reči: g. (godina ili gospodin)

Iza naslova odeljaka ako se tekst nastavlja bez prelaska na novi red:

Uspon i širenje Bosne. Bosna je u drugoj polovini XIII veka pala pod jači uticaj Ugarske, ali je očuvala unutrašnju samostalnost.

Uz arapski broj upotrebljen kao redni:

Jovan Ilić našao se na 1. mestu sasvim iznenada.

Konačni rezultat saopšten je 04. aprila 1989. godine.

Tačka se ne piše:

Iza rimskih brojeva, jer oni označavaju redni broj:

01. II 1988.

Kada arapski brojevi označavaju redne i nalaze se ispred nekog drugog znaka interpunkcije:

Drugi svetski rat (1939 – 1945 );

Skup je održan 15 – 18. juna 2001, ali je javnost o tome obaveštena tek kasnije.

Kod skraćenica koje su sastavljene od prvog i poslednjeg slova reči, odnosno sloga:

gđa (gospođa),

dr (doktor),

mr (magistar),

Bgd (Beograd)

Zapeta

Zapeta se piše:

U sintagmama s naporednim članovima kada su oni u nabrajanju:

Gajili su breskve, kruške, jabuke, šljive.

Jak, suv, vreo vetar sušio je uzorane, zasejane njive.

Gajili su i breskve, i jabuke, i šljive. (nabrajanje sa ponavljanjem veznika -i- u funkciji isticanja)

Između umetnutih i naknadnih delova rečenice:

Oni su to, naravno, uradili odlično.

Nisu uspeli, nažalost, da dođu.

Kod oblika u vokativu:

Petre, nauči dobro za sledeći čas.

Kod glagolskih priloga (sadašnjeg i prošlog) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili sa grupom reči. Oni se odvajaju zapetom:

Pevajući veselo, otišao je kući.

Tada je, pobledevši sva odjednom, rekla da neće doći.

Apozicija, tj. drugi naziv nekog pojma, odvaja se zapetom:

Jovan Petrović, poznati advokat, otvorio je novu kancelariju.

Ponovo je navraćao onaj tvoj jučerašnji posetilac, Nikola Marković.

Ako se između naporednih rečenica u jednoj nezavisnosloženoj rečenici ne nalazi veznik:

Marko je otišao, Ivan je ostao.

U nezavisnosloženoj rečenici i kada se u njima nalazi veznik koji povezuje rečenice naporednog odnosa:

Marko je otišao, a Ivan je ostao. (suprotni odnos: a, ali, nego, no, već, dok, pa ipak);

Svi su se vratili kući, samo je Zoran nastavio put. (veznici isključnog odnosa: samo, jedino, osim što, samo što);

Mi se borimo za pravednu stvar, zato ćemo pobediti. (zaključni odnos: pa, te, zato, dakle).

Zapeta se piše i kada nema veznika u zaključnoj rečenici:

Mi se borimo za pravednu stvar, pobeda će biti na našoj strani.

U sastavnoj rečenici ispred rečenice sa posledičnim značenjem, koja je za prvu vezana vezničkim spojem tako da:

Zoran vrlo vešto vozi auto, tako da mu se svi dive.

Kada se složena rečenica sa zavisnom rečenicom nalazi ispred glavne rečenice (inverzija):

Ko brzo sudi, brzo se i kaje. (odnosna zavisna rečenica);

Gde ima dima, ima i vatre. (mesna);

Kako spaziše strance, svi im potrčaše u susret. (vremenska);

Da stigne na vreme, uzeo je taksi. (namerna);

Ako to nekome kažeš, stradaćeš i ti i tvoj drug. (uslovna);

Mada je bio bolestan, otišao je u školu. (dopusna);

Pošto je knjiga bila vrlo skupa, nisam je kupio. (uzročna);

Da si porastao, to vidim; ali kako ide škola? (izrična, retko se inače nalazi u inverziji).

Crta

Crta kao rečenični znak nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu kada je potreban izrazitiji znak naglašavanja ili odvajanja.

Primer: Pred zoru – uz strašan tutanj – stigoše konjanici.

Crta se piše u vezama dveju ili više reči koje nemaju karakter pune rečenice, kao i kada je drugi član u službi objašnjenja prethodnog pojma. Njena uloga je da poveća vizuelnu jasnost i preglednost, pojačavajući ili zamenjujući one interpunkcijske znakove koji su manje uočljivi.

Primeri: Zvezda i Partizan – domaćini turnira.

Doboš – ukusna torta sa čokoladom.

Podsetnik!

Crta se razlikuje od crtice. Crta je odvojena belinama sa strane i njena funkcija se razlikuje od funkcija koje ima crtica.

Crtica se piše između delova polusloženica: auto-oprema, francusko-nemački rat, kosovsko-resavski.

Tačka sa zapetom

Tačka sa zapetom piše se između dveju gramatički nezavisnih rečenica između kojih bi mogla stajati i tačka, ali se ipak shvataju kao smisaona celina jer su tešnje povezane među sobom nego sa susednim rečenicama.

Tačka zapeta je razdvojni znak izrazitiji od zapete, a slabiji od tačke.

Primer: Ne treba da pitam ko ga je ranio, ni gde, jer Zora to ne zna; ne treba da pitam ni na koji način je juče prebačen u stan našeg prijatelja, ni to ne zna.

Dve tačke

Dve tačke pišu se iza dela rečenice koji upućuje na nabrajanje:

Bilo je mnogo lepih dana ovog meseca: Jovin rođendan, Majina svadba, Nikolino punoletstvo.

Navodnici

Navodnici služe za izdvajanje tuđeg teksta (tuđih reči) doslovno, kao i naslova dela, publikacija, različitih ustanova.

Primer: U Andrićevoj devizi: „U ćutanju je sigurnost“, mnogo je toga rečeno. Razgovarali su o današnjoj „Politici“ (novinama).

Navodnicima se u tekstu obeležavaju reči kojima autor pripisuje značenje koje je suprotno od onog koje te reči inače imaju:

Sva njegova „sloboda“ sastojala se u gledanju kroz rešetke kaveza.

Upitnik

Upitnik se piše iza svake upitne nezavisne rečenice:

Kakvo je vreme? Da li je Ana danas kod kuće?

Upitnik se ne piše iza zavisnoupitnih rečenica:

Zoran je pitao da li je Marko dobio nagradu. Saznali smo gde se prodaju dobri računari.

Uzvičnik

Uzvičnik stoji iza iskaza uzvičnog karaktera:

Tako je divan dan! Jovane, požuri napolje!