Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
„Svi su usmerili pažnju na nastup. Nošnja je bila predivna. Igrali su divan folklor.“
U rečima pažnja i nošnja suglasnici su se izjednačili po mestu izgovora, odnosno tvorbe. U ovom slučaju suglasnici Z i S našli su se ispred prednjonepčanog NJ, zato prelaze u prednjonepčane Ž i Š.
paziti – pažnja; nositi – nošnja
Zaključujemo da zubni suglasnici S i Z kada se nađu ispred prednjonepčanih suglasnika (Č, Đ, Ž, Š, NJ, Ć, LJ, J, DŽ), prelaze u prednjonepčane Š i Ž (S u Š, Z u Ž). Tako nastaje glasovna promena Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe.
Suglasnik N se takođe jednači prema mestu tvorbe kada se nađe ispred usnenih suglasnika B i P, prelazi u M:
stan – stambeni; prehrambeni, zelembać.
Primeri:
prositi – prošnja; snositi – snošljiv; raščupati (razčupati – rasčupati – raščupati); iščeznuti (izčeznuti – isčeznuti – iščeznuti), vožnja, snalažljiv.
Izuzeci od pravila:
1. Ako se suglasnici S i Z nalaze u prefiksima ispred suglasnika LJ i NJ, onda ostaju neizmenjeni:
razljutiti, izljubiti, sljuštiti, iznjihati, sljubiti.
2. U složenicama, kada se N nađe na kraju prvog dela složene reči, ne vrši se glasovna promena:
jedanput, stranputica, vanpartijski, crvenperka.
Druge glasovne promene nalaze se OVDE.