Najveća pčela na svetu ipak nije izumrla

Povezane objave

• Na današnji dan osnovana Narodna biblioteka Srbije 28/02
• “Simpsonovi” obaraju rekord! 07/11
• Kako je izgledao Tutankamon 20/10

Godine 1859., dok je istraživao udaljeno ostrvo Bakan na severnim Molučkim ostrvima u Indoneziji, poznati prirodnjak Alfred Rasel Volas došao je do zapanjujućeg otkrića: Megachile pluto — najveća pčela na svetu.

Volas je ovu pčelu, koja je oko četiri puta veća od evropske, opisao kao „velikog crnog insekta nalik osi, s ogromnim čeljustima poput jelenka“. Međutim, više od jednog veka, to je bilo jedino poznato viđenje Megachile plutoa, a neki su se plašili da je krčenje šuma dovelo do izumiranja ovog džinovskog insekta.

Godine 1981. biolog Adam Meser otkrio je nekoliko gnezda Megachilea na Bakanu i susednim ostrvima, prizor toliko redak da su čak lokalni stanovnici rekli da nikada ranije nisu videli gnezda. Opet, to je bilo jedino poznato viđenje decenijama.

Zatim, pre nekoliko godina, Eli Vajman, entomolog u Američkom muzeju prirodne istorije, i fotograf prirode Klej Bolt, udružili su se da ponovo otkriju Volasovu džinovsku pčelu. Početkom 2018. ovaj par je video da je primerak Megachilea prodat za 9.000 dolara na eBayu, što je stvorilo imperativ da hitno otputuju u Indoneziju kako bi pronašli pčelu.

„Odlučili smo da moramo da odemo tamo“, rekao je Bolt. „Pod broj jedan, da ga vidimo u divljini, da to dokumentujemo, ali i da uspostavimo lokalne kontakte u Indoneziji, koji bi mogli da počnu da rade s nama kao partnerima, da pokušamo da shvatimo kako da zaštitimo  ovu pčelu.

U januaru su Klej, Vajman i drugi istraživači konačno ponovo otkrili Volasovu džinovsku pčelu, ovoga puta u gnezdu termita na drvetu.

„Bilo je apsolutno zadivljujuće videti ovog ’letećeg buldoga’ insekta za koji više nismo bili sigurni da postoji“, rekao je za BBC Klej Bolt, fotograf koji je snimio prve slike ove vrste. „Zapravo videti koliko je ova vrsta lepa i velika u stvarnom životu, čuti zvuk njenih džinovskih krila kako lupaju dok je letela pored moje glave, bilo je prosto neverovatno.“

Bojazan od pokretanja groznice među kolekcionarima

Naučnici i zaštitari prirode nadaju se da postojanje jedine ženke u divljini znači da šume regiona još uvek sadrže održivu populaciju džinovskih pčela. Jedna zabrinutost je, međutim, da će ova vest izazvati pomamu među kolekcionarima koji su spremni da plate veliki novac za retke primerke.

„Znali smo da bi objavljivanje vesti o ovom ponovnom otkriću moglo izgledati veoma rizično s obzirom na potražnju, ali realnost je da beskrupulozni kolekcionari već znaju da je pčela tamo“, rekao je Robin Mur, biolog za zaštitu prirode iz Global Wildlife Conservationa. „Učinivši ovu pčelu svetski poznatim, vodećim simbolom za očuvanje prirode, uvereni smo da ova vrsta ima svetliju budućnost nego da je samo pustimo da je ljudi tiho pošalju u zaborav.“

Zašto je teško znati kada je vrsta izumrla

Ukratko, teško je odrediti kada je jedna vrsta izumrla, jer je planeta ogromna, resursi za očuvanje su oskudni i jednostavno je to teško dokazati.

„Sve se svodi na izazov da se definitivno dokaže da nešto ne postoji“, rekao je Geri Lengam, glavni naučnik Nacionalnog društva ekološke organizacije Audubon. „Mnogo je lakše dokazati da nešto postoji.

Veličina takođe čini razliku: naučnicima je daleko lakše da prate populaciju velikih životinja, recimo, severnog belog nosoroga, čiji je poslednji mužjak umro 2018., nego malih ptica ili insekata. Za neke životinje, naučnici se često moraju oslanjati na indirektnije mere da bi odredili veličinu populacije, kao što je prikupljanje podataka o uništavanju staništa, prikupljanje izveštaja o viđenjima i ispitivanje stvari koje su životinje ostavile, poput izmeta ili gnezda. Teškoća istraživanja ovih vrsta znači da obično nije dovoljno reći da je vrsta izumrla samo zato što je niko nije video u nekih 50 godina.

„To je stvar koja se nastavlja, jer postoji pravilo od 50 godina“, rekao je Krejg Hilton-Tejlor, šef jedinice za Crvenu listu u Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN).