Back to homepage

Arčibald Rajs

Arčibald Rajs

Arčibald Rajs

Rudolf Arčibald Rajs je začetnik kriminalistike, nauke koja se bavi analiziranjem i tumačenjem dokaza nađenih na mestu zločina. Svojim istraživanjima s početka 20. veka omogućio je značajan napredak forenzičke nauke, a takođe je doprineo razvoju forenzičkog instituta na Univerzitetu u Lozani u Švajcarskoj, koji se danas smatra jednom od najboljih forenzičkih ustanova u svetu. Ovaj švajcarski forenzičar je posebno značajan za srpski narod koji je istinski zavoleo i za čiju se pravdu borio za vreme Prvog svetskog rata.

Život i obrazovanje

Rođen je 8. jula 1875. godine u blizini grada Hauzaha u Nemačkoj. Potiče iz porodice zemljoposednika, a bio je osmo od desetoro dece. Osnovnu i srednju školu je pohađao u Nemačkoj, a potom se s porodicom preselio u Švajcarsku. Tamo je upisao hemiju na Univerzitetu u Lozani, a 1898. godine ju je i doktorirao.

Još u detinjstvu ga je veoma zanimala fotografija, pa je za vreme studija bio član raznih fotografskih udruženja i učestvovao na takmičenjima iz ovog polja. Bio je jedan od osnivača časopisa Švajcarska fotografija. Zanimanje za fotografiju je bilo presudno za razvijanje njegove karijere forenzičara, pa je tako 1899. godine izabran za upravnika fotografske laboratorije na Univerzitetu u Lozani.

Arčibald Rajs – Karijera

Profesor forenzičke nauke postao je 1906. godine, a 1909. učestvovao je u osnivanju Instituta forenzičke nauke na Lozana univerzitetu. To je bila prva visokoškolska forenzička ustanova i pružala je najkvalitetnija predavanja iz oblasti forenzičke nauke. Danas ona nosi naziv Škola kriminalističkih nauka i jedna je od vodećih forenzičkih škola u svetu.

Rajsovo prvo najznačajnije naučno delo je knjiga “Forenzička fotografija” objavljena 1903. godine u Parizu. Zatim je 1911. godine objavio prvi tom Priručnika forenzičke nauke, pod nazivom “Lopovi i ubice”, koji opisuje tehnike koje policija koristi kada istražuje, prikuplja i analizira dokaze povezane s pljačkama i ubistvima. Prvi svetski rat ga je sprečio da završi još tri planirana toma ovog remek-dela.

Predstavnici mnogih država su pozivali Rajsa da održi predavanja na njihovim naučnim skupovima i da im pomogne da razviju i unaprede forenzičku nauku. I Rajs se uvek rado odazivao pozivima. U Brazilu je 1913. godine proveo tri meseca podučavajući tamošnje policijsko osoblje forenziku, a 1914. ga je pozvala srpska vlada da sprovede istragu o ratnim zločinima austrougarske vojske nad srpskim stanovništvom.

U Srbiji

Rajs je istraživajući otkrio da je srpsko civilno stanovništvo bilo žrtva masovnih, organizovanih i sistematičnih zločina, pa je pisao na nekoliko svetskih jezika pokušavajući da proširi istinu o genocidu, tj. ratnim zločinima sprovedenim u Srbiji. Forenzičkim metodama je došao do zaključka da je austrougarska vojska koristila dumdum metke (prim. prev. dumdum metak je puščano zrno razornog dejstva jer se širi u predmetu u koji udara) koji su bili zabranjeni u Prvom svetskom ratu Haškom konvencijom. Osim toga, Rajs je zabeležio da je pored masovnog vešanja bilo popularno još 20 različitih načina mučenja i ubijanja civila.

Mnogi od njegovih detaljnih izveštaja o ovim užasima, o kojima je napravio više od 100.000 fotografija, bili su objavljeni u švajcarskim novinama „Gazette“. Kao slavan profesor i kriminolog, trudio se da širi istinu i da promeni varvarsku sliku koju su Nemci i Austrougari stvarali o Srbima. Iako je došao iz neutralne Švajcarske, Rajs je uvek govorio da ne postoji neutralnost kada se radi o zločinima i obećavao da će nastaviti sa širenjem istine.

Zajedno sa srpskom vojskom i civilima, Rajs se 1915. godine povlači preko Albanije, zatim učestvuje u oslobađanju Solunskog fronta, a 1918.godine je kao član moravske divizije napokon umarširao u oslobođeni Beograd. Takođe je bio član srpske delegacije za vreme mirovnih pregovora u Versaju.

Priznanja

Tokom rata se bavio humanitarnim radom, a nakon njega se brinuo o ratnim siročićima kojima je čak obezbedio 300 stipendija za školovanje u Lozani. Posle rata je živeo u Beogradu, učestvujući u poboljšanju srpske policije i Crvenog krsta. Za života su mu dodeljene Medalja za hrabrost zbog učestvovanja u ratnim bitkama i Komemorativna medalja za povlačenje srpske vojske preko Albanije. Grad Krupanj ga je izabrao za počasnog građanina 1926. godine, a Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca mu je dodelila počasni oficirski čin Pešadijski kapetan prve klase.

Međutim, i pored svoje velike naklonosti srpskom narodu, Rajs je bio ogorčen zbog političkih dešavanja u posleratnom Beogradu. Iz tog razloga je napisao knjigu pod nazivom “Čujte, Srbi” koja je objavljena tek nekoliko decenija kasnije, 1997. godine. U ovom delu on kritikuje članove visokoobrazovanog društva u državi, a celom srpskom narodu, koji je istinski zavoleo, poručuje da zaboravi na zavist jer je sloga ono što ga može izbaviti iz svih nevolja.

Preminuo je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu, a sahranjen je na topčiderskom groblju. Po njegovoj želji, njegovo srce je pohranjeno u urni, odneseno na Kajmakčalan i sahranjeno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.

Počasti nakon smrti

  • Godine 1931. podignut je spomenik Arčibaldu Rajsu u Topčiderskom parku u Beogradu.
  • U Narodnom pozorištu je u februaru 2014. godine kao deo projekta Evropljanin koji nas je najviše voleo odigrana predstava o životu Arčibalda Rajsa, koju je napisao i režirao Ljubivoje Tadić.
  • Jedna osnovna škola i ulica u Beogradu nazvane su po Rajsu.
  • Njegovo ime takođe nosi i nekoliko ulica u devet drugih gradova u Srbiji, kao i u Banjaluci, u Republici Srpskoj.
  • Policijska akademija u Beogradu redovno održava međunarodni naučni skup pod nazivom “Dani Arčibalda Rajsa”, a najprestižnija nagrada koju Akademija dodeljuje jeste “Plaketa Arčibalda Rajs”.

Pretraga

_Edukacija_300x250px