Back to homepage

Džejn Ostin

Džejn Ostin

Džejn Ostin

Džejn Ostin je bila engleska književnica čiji su romani poznati po izuzetnoj dovitljivosti i opisima engleskog društva 19. veka. Nalazi se među najčitanijim piscima engleske književnosti. Među njenim poznatijim delima su „Gordost i predrasude” , „Razum i osećajnost” i „Ema”.

Život i rad Džejn Ostin

Džejn Ostin je rođena 16. decembra 1775. godine u Stiventonu. Otac joj je bio parohijski sveštenik, Džordž Ostin, a majka joj se zvala Kasandra Ostin. Imala je šestoro braće i jednu stariju sestru Kasandru. Bila je jako vezana za porodicu. Školovala se u školama za devojke u Oksfordu, Sauthemptonu i Redingu. Obe sestre su se u školi zarazile tifusom tako da su se morale vratiti kući. Stekla je veoma dobro obrazovanje za devojku u to vreme i veoma rano je počela da piše.

Najveću ulogu u njenom obrazovanju je imao njen otac koji je podučavao. Džejn je često provodila dane čitajući u očevoj biblioteci. Oko 1790. godine počela je da zapisuje svoje priče poput „Ljubavi i prijateljstva”. Svoju mladost je provela u kući svojih roditelja svirajući klavir, posećujući crkvu i družeći se sa susedima. Njeni rani radovi uključuju „Lejdi Suzan”, „Istorija Engleske”, „Tri sestre”… Takođe počinje da piše neka od njenih budućih poznatih dela poput „Razuma i osećajnosti” i „Prve impresije” koji će kasnije dobiti novi naziv „Gordost i predrasude”. Njen otac je pokušao da objavi neka njena dela ali mu nije pošlo za rukom.

Godine 1801. porodica se seli u Bat. Džejn dobija bračnu ponudu 1802. godine od bogatog čoveka pod imenom Haris Big-Vider, koji je bio šest godina mlađi od nje. Taj brak je predstavljao izuzetnu priliku za Džejn jer bi joj osigurao budućnost. Međutim, Džejn je odbila ovu ponudu jer ga nije volela. U jednom pismu je napisala: „Sve se može izdržati i istrpeti, ali brak bez ljubavi ne.

Nakon smrti njenog oca 1805. godine, Džejn, Kasandra i njihova majka su se selile nekoliko puta da bi se na kraju nastanile u Čotonu, na imanju njenog brata Fransisa. Danas je ta kuća pretvorena u muzej. Uz pomoć brata Henrija počela je da objavljuje svoja dela pod pseudonimom u svojim trudesetim godinama. Svoj prvi roman „Razum i osećajnost” objavila je 1811. godine, a zatim i „Gordost i predrasude” koji je nazivala svojim detetom. Roman „Mensfild Park” je objavljen 1814. godine, a „Ema” 1816. godine. Za života je napisala ukupno šest romana.

1816. godine teško je obolela, najverovatnije od Adisonove bolesti. Bolest se toliko pogoršala da je morala da otputuje u Vinčester. Dva meseca kasnije, 18. jula 1817. godine, umrla je i sahranjena je u Vinčesterskoj katedrali.
Romani Džejn Ostin su doživeli veliki uspeh u društvu, ali njena anonimnost joj nije dozvoljavala da se kreće u književnim krugovima. Ona nije romantičar, iako su sva njena dela ljubavni romani pisani pod uticajem romantizma.

Njena snaga se oslikava u veštini opsivanja likova, svakodnevnih događaja iz života srednje i više klase, a svi ti prikazi su prožeti oštroumnom ironijom. Ser Valter Skot je pohvalio njene romane: „Ta mlada dama ima dara za opisivanje međuodnosa osećanja i likova iz običnog života što je za mene nešto najlepše sa čim sam se dosada upoznao.” Međutim Džejn nije mogla da izbegne i poneku lošu kritiku poput kritike Marka Tvena, koji je rekao: „Džejn Ostin? Ja ću ići toliko daleko i reći ću da je svaka bibliotekla koja nema ni jednu knjigu Džejn Ostin – dobra biblioteka, pa makar bila bez ijedne druge knjige!”

Njen brat Henri i sestra Kasandra objavljuju posthumno dva njena romana: „Pod tuđim uticajem” i „Nortangerska opatija”. Oba romana su objavljena pod njenim imenom, tako da je javnost konačno saznala da je ona pisac.

Danas Džejn Ostin smatraju jednom od najboljih književnica u istoriji Engleske. Od 1920. godine njena dela su proglašavana za remek-dela, što je povećalo njenu popularnost u celom svetu. Njena dela su, između ostalog i čest predmet naučne i kritičke obrade. Mnogi njeni radovi su danas pretočeni u filmove. Njeni romani su čitani vojnicima u Prvom svetskom ratu kao deo terapije protiv stresa.

Pretraga

_Edukacija_300x250px