Back to homepage

Fridrih Niče

Fridrih Niče

Fridrih Niče

Fridrih Niče je bio veoma uticajan nemački filozof, kritičar, pesnik, filolog i esejista. Pisao je o religiji, moralu, dobru i zlu, kulturi, filozofiji i nauci. Bio je najprovokativniji mislilac 19. veka.

Mladost i školovanje

Fridrih Niče je rođen 15. oktobra 1844. godine u Rekenu, u Nemačkoj. Njegov otac, Karl Ludvig Niče, bio je protestantski pastor. Umro je kada je Fridrihu bilo samo četiri godine. Fridrihov brat Jozef je preminuo godinu dana kasnije kada mu je bilo tek dve godine. Fridriha i njegovu sestru Elizabetu odgajala je njihova majka. Nakon smrti njegovog oca porodica se seli u Naumburg, gde je Fridrih pohađao osnovnu školu za dečake. Kasnije su Ničea poslali u internat u mestu Pforti, koji je bio poznat po strogom verskom vaspitanju.

Tokom školovanja je pokazao izuzetan talenat za muziku i jezike. Znao je grčki, hebrejski i latinski jezik. Nakon što je maturirao 1864. godine upisao je studije teologije, ali ih je napustio nakon dva semestra. Izgubio je veru u Boga i Čarls Darvin postaje njegov uzor. Prebacio se na Univerzitet u Lajpcigu, gde je studirao filologiju. Prve uzore je našao u životu i filozofiji starih Grka pre pojave Sokrata. U to vreme na njega je snažno uticao filozof Artur Šopenhauer. Tokom studija se sprijateljio sa kompozitorom Ričardom Vagnerom, čijem se muzičkom stvaralaštvu divio.

Predavanje i pisanje Fridriha Ničea

Fridrih Niče je postao doktor nauka sa samo dvadeset četiri godine i 1896. godine je postao profesor klasične filologije na Univerzitetu u Bazelu, u Švajcarskoj. Kao profesor objavio je svoju prvu knjigu „Rođenje tragedije“ 1872. godine. Pisao je i pesme. Razočaran Vagnerovim hrišćanskim opredeljenjem, prekinuo je svaki kontak sa njim. Zbog zdravlja je 1879. godine dao ostavku.

Književni i filozovski rad

Niče se često selio i putovao po Švajcarskoj, Francuskoj i Italiji. Ovo je bio veoma plodan deo njegovog života. Njegovo najpoznatije delo „Tako je govorio Zaratustra“ je objavljeno u četiri toma između 1883. i 1885. godine. Napisao je i „S one strane Dobra i Zla“ 1886. godine, „Geneologija morala“ 1887. godine i „Sumrak idola“ 1889. godine.

U ovim delima Niče je razvio glavne ideje svoje filozofije. Jedna od njih je njegova čuvena rečenica „Bog je mrtav“ i odbacivanje hrišćanstva ili nihilizam. Druga je bila ideja o natčoveku, koji je najviši oblik volje za moć. On određuje smisao opstanka na Zemlji. Po njemu cilj nije čovečanstvo, nego više od čoveka. On ne želi da se podredi natprirodnom svetu, već sebe da afirmiše kroz stalno povećanje volje za moć.

Niče je ceo život bio veoma bolestan i čak je proglašen umobolnim. Pretrpeo je nervni slom 1889. godine od kog se više nikada nije oporavio. Uzrok njegovog ludila je nepoznat, mada, istoričari smatraju da su uzroci sifilis, nasledna bolest mozga, tumor i prekomerno korišćenje sedativa. Sestra i njegova majka su se brinule o njemu do njegove smrti 25. avgusta 1900. godine.

Niče je smatran filozofom koji je najviše uticao na filozofiju, teologiju i umetnost 20. veka. Njegove ideje o individualnosti, moralu i značenju života, uticale su na razmišljanje Karla Junga, Sigmunda Frojda i pisce kao što su Alber Kami, Tomas Man i Herman Hese.

Ničeova ostala poznata dela su: O koristi i šteti istorije za život, Ljudski, suviše ljudski, Zora, Slučaj Vagner, Antihrist, Prokleto hrišćanstvo, Šopenhauer kao učitelj…

Pretraga

_Edukacija_300x250px