Back to homepage

Kaligula

Kaligula

Kaligula

Gaj Julije Cezar Avgust Germanik, poznatiji kao Kaligula, bio je rimski imperator posle Tiberija. Istorija ga prikazuje kao okrutnog i nepredvidivog vođu koji je ponovo uveo suđenja za izdaje i smrtnu kaznu.

Međutim, najzapamćeniji je ostao zbog svog rasipništva, egocentričnosti, tiranske vladavine i ogromne gladi za veličinom i moći. Danas se smatra jednom od najgrotesknijih ličnosti u istoriji.

Kaligula – Poreklo

Gaj je rođen 31. avgusta 12. godine n.e. u Italiji, kao treće od šestoro dece Germanikusa i Agripine Starije. Njegova porodica bila je jedna od najstarijih i najpoštovanijih u Rimskom carstvu. Njegov pradeda bio je Gaj Julije Cezar, a deda Avgust, dok je njegov otac Germanikus svojevremeno bio veoma voljen i poštovan rimski vođa. Kaligulina vladavina će, međutim, biti obeležena ludilom i požudom.

Bio je blizak sa ocem, pa je već sa tri godine počeo da ide sa njim u vojne pohode. Po tradiciji je nosio uniformu po meri, zajedno sa malim vojnim čizmama, pa je tako stekao nadimak „Kaligula”, što na latinskom znači „mala čizma”. Ovaj nadimak nosio je čitavog života.

Porodična tragedija

U vreme Kaligulinog rođenja, vladavina imperatora Avgusta bližila se kraju. Avgusta je izdalo zdravlje i hitno mu je bio potreban naslednik. Na svoje mesto postavio je svog posinka Tiberija, koji će postati vrlo omražen vođa. Avgust je znao da se narodu neće dopasti ova odluka, pa je Tiberiju kao uslov za vlast ponudio da usvoji Germanikusa i da ga imenuje svojim naslednikom, na šta je novi vođa pristao.

Nakon Avgustove smrti 19. avgusta 14. godine n.e. Tiberije je zauzeo svoju poziciju, a odmah potom poslao Germanikusa u istočne provincije Rimskog carstva. Tamo se Germanikus razboleo i ubrzo umro, što je dovelo do sumnje da Tiberije stoji iza smrti svog političkog rivala.

Agripinu Stariju ovo je razbesnelo. Javno je optužila Tiberija za smrt svoga muža i tražila je osvetu. Tiberije je, međutim, uzvratio udarac. Zarobio je Agripinu i poslao je na zabačeno i napušteno ostrvo, na kom je umrla od gladi. Zatim je zarobio i njena dva najstarija sina. Jednog od njih sam je ubio, a drugi je u zatočeništvu umro od gladi.

Ptica u zlatnom kavezu

Pošto je Kaligula tada bio još veoma mali, njegov život je pošteđen. Nastavio je da živi sa sestrama i bakom Livijom, suprugom bivšeg imperatora Avgusta. Pretpostavlja se da je u doba kada je stasao u mladića, Kaligula počinio incest sa svojom sestrom Druzilom.

31. godine n.e. Tiberije je pozvao Kaligulu na ostrvo Kapri, na kom ga je zadržao, a zatim usvojio. Ophodio se prema njemu kao zarobljeniku kome se ispunjavaju sve želje. Kaligula je bio prinuđen da potiskuje svoj bes i pokazuje poštovanje prema Tiberiju. Prema mnogim istoričarima, ova situacija ostavila je Kaliguli velike psihološke traume. Nagomilane emocije ubrzo je počeo da iskaljuje na drugima. Pronalazio je zadovoljstvo u gledanju mučenja i egzekucija, a noći je provodio u orgijama. Čak je i Tiberije primetio Kaligulinu psihičku nestabilnost. Imao je običaj da kaže: „Negujem guju za rimski narod“.

Tiranska vladavina

Marta 37. godine n.e. Tiberije se razboleo. Preminuo je mesec danas kasnije, a širile su se glasine da ga je Kaligula ugušio. Narod nije pridavao značaja glasinama jer se radovao Tiberijevoj smrti. Carstvo je prešlo u ruke dvadesetčetvorogodišnjeg Kaligule, za kog su i narod i Rimski Senat verovali da poseduje iste vrline i sposobnosti vođe kao i njegov otac Germanikus. Senat je Kaligulu, koji nije imao iskustva u rukovođenju, diplimatiji niti ratu, imenovao za jedinog vladara Rimskog carstva.

Neko vreme, narod je podržavao njegove postupke. Kaligula je ukinuo porez i oslobodio ljude koje je Tiberije nepravedno utamničio. Organizovao je i raskošne događaje poput trka kočijama, bokserskih mečeva, predstava i gladijatorskih borbi. Međutim, šest meseci nakon što je preuzeo vlast, Kaligula se teško razboleo. Skoro mesec dana bio je na ivici života i smrti. Oktobra 37. godine n.e. uspeo je da se oporavi, ali je bilo vrlo očigledno da više nije bio ista osoba.

Kako su ga mučile glavobolje, Kaligula se noću šetao po palati. Odbacio je svoju togu (tradicionalna odeća koju su Rimljani nosili) i zamenio je svilenim haljinama i ženskom odećom. Kaligula se razmetao svojom moći, ubijao svoje političke rivale i primoravao majke da gledaju pogubljenja svojih sinova. Međutim, ono što je bilo najnečuvenije je Kaligulina objava da je živi Bog. Naredio je da se sagradi most između njegove palate i hrama Jupitera, kako bi mogao da se konsultuje sa božanstvima kada god zaželi. Čak ni brak ni rođenje kćerke nisu uspeli da ga promene.

Smrt

Rimljani su ubrzo zamrzeli svog vođu i počeli su da smišljaju kako da ga svrgnu s vlasti. 24. januara 41. godine n.e. grupa stražara napala je Kaligulu nakon sportskog događaja i izbola ga nožem trideset puta. Ubijene su i njegova žena i kćerka a Kaligulino telo bačeno je u plitki grob.

Senat je nakon njegove smrti naredio uništavanje svih statua sa njegovim likom, u nadi da će ga izbrisati iz rimske istorije. Ali, iako je prošlo više od dva milenijuma od njegove vladavine, Kaligulina zaostavština i dalje se smatra fascinantnim delom istorije Rimskog carstva.

Pretraga

_Edukacija_300x250px