Back to homepage

Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber, nemački sociolog i filozof, bio je jedan od osnivača moderne sociologije. Njegovo najpoznatije delo je “Protestantska etika”.

Detinjstvo i obrazovanje

Rođen je 21. aprila 1864. godine u Erfurtu u Nemačkoj. Otac mu je bio politički aktivan advokat sa sklonošću ka životnim uživanjima, dok je majka vodila miran i povučen život. Neslaganja između oca i majke su veoma uticala na Maksov psihički razvoj. Uprkos razmiricama, kuća im je uvek bila puna ljudi, pre svega intelektualaca, što je prouzrokovalo Maksov intelektualni napredak. Kako je odrastao, škola mu je sve više dosađivala, a nastavnike je prezirao. Međutim, to ga je samo još više približilo klasičnoj književnosti koju je obožavao i izučavao u slobodno vreme.

Nakon što je završio srednju školu, studirao je pravo, istoriju, filozofiju i ekonomiju tokom tri semestra, a zatim je proveo godinu dana služeći vojsku. Studije je nastavio na Univerzitetu u Berlinu, i posle pet godina je odbranio svoju doktorsku disertaciju.

Oženio se svojom dalekom rođakom Marianom Šnitger 1893. godine.

Rana karijera Maksa Vebera

Dve godine je radio kao profesor ekonomije na Univerzitetu u Frajburgu, a 1896. godine je nastavio svoju profesorsku karijeru u Hajdelbergu. Zbog nerešenog sukoba s ocem, nakon očeve smrti je 1897. godine doživeo nervni slom. Depresija, anksioznost i nesanica koje su ga mučile, onemogućile su mu da nastavi da predaje, pa je narednih pet godina proveo u sanatorijumima, lečeći se.

“Glavne karakteristike našeg doba su razum, intelekt i pre svega, razočaranje u svet.” –Maks Veber

Kada je konačno bio sposoban da nastavi sa svojim radom, postao je urednik istaknutog magazina društvenih nauka. Održao je izvrsno predavanje na Kongresu umetnosti i nauka u Misuriju 1904. godine, a najviše se proslavio kada je iduće godine napisao eseje pod nazivom “Protestantska etika i duh kapitalizma“. U ovom delu je predstavio svoju ideju da nastanak modernog kapitalizma treba pripisati protestantizmu, a pre svega kalvinizmu (teološki sistem koji naglašava vladavinu Boga nad svim stvarima).

Kasniji rad

Nakon učestvovanja u Prvom svetskom ratu kao medicinski službenik, Veber je napisao još tri knjige o religiji u sociološkom okviru – Religija Kine (1916), Religija Indije (1916) i Drevni Judaizam (1917-1918). U ovim delima je uporedio navedene religije i kulture sa zapadnim svetom, naglašavajući značaj ekonomskih i religijskih činilaca na istorijske ishode. S profesorskim radom je nastavio 1918. godine.

Nameravao je da napiše dela o hrišćanstvu i islamu, ali španska groznica mu je pokvarila planove, pa je, podlegavši bolesti, preminuo 14. juna 1920. godine u Minhenu. Njegov rukopis Ekonomija i društvo je ostao nezavršen sve do 1922. godine kada ga je prepravila i objavila njegova supruga.

Uticaj Maksa Vebera je ogroman i nezanemarljiv u oblastima sociologije, politike, religije i ekonomije.

Pretraga

_Edukacija_300x250px