Marko Tajčević

Život i karijera Marka Tajčevića

Marko Tajčević je rođen u Osijeku, u Hrvatskoj, 29. januara 1900. godine. Svoje muzičko obrazovanje započeo je časovima violine, a 1920. godine nastavio ga je u Pragu pod mentorstvom Vaclava Štepana. Kasnije se preselio u Beč, gde je studirao zajedno sa Jozefom Marksom i Maksom Springerom. Finansijski problemi i epidemija koja se širila u gradu u kom je živeo, naterali su ga da se vrati u svoju zemlju.

U Zagrebu Tajčević se pridružio lokalnim muzičarima u organizaciji muzičkih događaja. Takođe je radio i kao učitelj. Pored posla u školi, nalazio je vremena i da komponuje, diriguje i piše novinske člankove i recenzije. Sa svojim kolegama u Zagrebu osnovao je muzičku školu „Lisinski”. Bio je dirigent u horovima „Balkan”, „Srpsko pevačko kolo” i „Sloga”. Preselio se u Beograd 1940. godine. U Beogradu je nastavio da se bavi dirigovanjem do 1945. godine. Te godine je postao profesor muzičke teorije i komponovanja na Muzičkoj Akademiji u Beogradu. Marko Tajčević preminuo je 19. jula 1984. godine i sahranjen je u Beogradu.

Stvaralaštvo

Tajčevićev kreativni impuls najbolje je predstavljen u njegovim kratkim kompozicijama, koje čine većinju njegovih dela. Za života je stvorio ukupno 54. kompozicije koje obuhvataju orkestarska i kamerna dela, kao i ona pisana za solo pevače, horove, klavir i drugo. Marko Tajčević napisao je i knjigu čiji je naziv „Osnovna teorija muzike”. Ona se koristila u mnogim školama bivše Jugoslavije kao udžbenik iz muzičke kulture.

Njegova dela nisu mnogobrojna ali su zato vrhunska. Pre Drugog svetskog rata najviše se fokusirao na dela za klavire. Posle rata sve više je komponovao za žičane instrumente. „Šansona” je jedino delo komponovano samo za violinu a „Preludij i igra“ za flautu. Neka od najpoznatijih njegovih su: „Sedam balkanskih igara“, „Varijacije”, „Sonatina”, „Pet preludija“, „Dve male svite“ i „Srpske igre”. Poslednje delo koje je stvorio je „Zagorska rapsodija“ za mešoviti hor.