Back to homepage

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski je bio pesnik, pripovedač, dramaturg i romanopisac. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, novinar i diplomata. Jedan je od najvećih pisaca 20. veka na ovim prostorima.

Život i rad Miloša Crnjanskog

Rođen je 26. oktobra 1893. godine u mestu Čongrad koje je pripadalo tadašnjem Austrougarskom carstvu. Mnoge srpske porodice su se krajem 17. veka selile u južne delove Austrougarske i tamo služile kao vojna snaga. Otac Miloša Crnjanskog, Toma Crnjanski, bio je prvi koji je u toj porodici prekinuo vojnu tradiciju i postao seoski beležnik. Takođe je imao veliku ulogu u Miloševom obrazovanju jer ga je podučavao zakonima i pravima srpskog naroda i učio ga istoriju Vojvodine. Miloš je do kraja svog života bio veran svom narodu i iskreno ga voleo.

Na žalost, bio je i svedok jednog od najstrašnijih događaja savremenog sveta – Prvog svetskog rata. Za atentat na Franca Ferdinanda čuo je u jednom kafiću u Beču. U svojoj knjizi Itaka i komentari dao nam je opis te situacije:

„Za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu čuo sam posle ručka, jednog sunčanog dana u Beču dok sam igrao bilijar. Konobar nam je preneo tu novost koju mu je neko javio telefonom. Niko od prisutnih nije bio užasnut tom vešću, iako se danas misli da je čitav grad bio u haosu. Ali zapravo, niko nije gasio muziku sve do uveče. Tek se predveče neko setio da je stiša. Epoha valcera se završila.“

Crnjanski je učestvovao u Prvom svetskom ratu i borio se na frontu u Galiciji. Nije imao naviku da detaljno opisuje bitke iz dva razloga. Kao prvo, svi koji su videli ili učestvovali u krvavim okršajima pokazuju izvesnu uzdržanost kada treba o njima da pričaju. A kao drugo, poznata je činjenica da bivši ratnici ne žele o njima da slušaju. Ono što je Crnjanskom pomoglo da očuva razum i podnese bol jeste priroda zemljišta na kojem su njegovi ratni drugovi poginuli. Naime, taj deo Galicije podsećao ga je na Srbiju, sa svojim brdima i njihovim šumama i s toplom jeseni.

Iz tog razloga je Crnjanski stvorio novi pravac avangardne književnosti, poznat kao sumatraizam. Ovaj pravac je zasnovan na zamisli o kosmičkoj harmoniji. Sve na svetu je povezano, a slučajnosti ne postoje.

Manifest sumatraizma predstavlja njegova pesma Sumatra:

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega, rumeno teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Pored ove pesme, najpoznatija dela ovog velikog pisca su i: Lament nad Beogradom, Ljubav u Toskani, Knjiga o Nemačkoj, Dnevnik o Čarnojeviću, Seobe, Roman o Londonu.

Osim što je uveo novi duh u srpsku književnost, Crnjanski je takođe bio poznat kao veliki ljubitelj sporta. Bio je jedini književnik u grupi intelektualaca-sportista koji su osnovali časopis Sportista 1924. godine. Bavio se fudbalom, veslanjem, jedrenjem, boksom, mačevanjem i skijanjem. Međutim, fudbal je bio njegova najveća sportska ljubav, a bio je vatreni navijač Crvene zvezde. Ovaj poznati avangardni pisac je bio kapiten pančevačkog Banata, gde je ostao upamćen po golovima, elegantnim, inteligentnim i efektnim potezima, ali i po žustrom ponašanju prema sudijama.

Vodio je i miran porodični život, oženivši se 1921. godine Vidom Ružić, obrazovanom Beograđankom, ćerkom dvorskog savetnika.

Preminuo je 30. novembra 1977. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Prema njegovoj želji iz testamenta, Narodna biblioteka Srbije je primila sve njegove knjige. Na Kalemegdanu je 25. oktobra 1993. godine, 100 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, podignuta njegova bista koja je delo vajarke Drinke Radovanović.

Pretraga

_Edukacija_300x250px