Back to homepage

Natalija Obrenović

Natalija Obrenović

Natalija Obrenović

Život Natalije Obrenović

Natalija Obrenović bila je supruga kralja Milana Obrenovića i kraljica Srbije od 1882. do 1888. godine. Rođena je kao Natalija Keško u Firenci, u Italiji, 1859. godine. Otac joj je bio ruski pukovnik Petar Keško, a majka moldavska princeza Pulherija.

Za kralja Milana Obrenovića IV udala se 17. oktobra 1875. godine a naredne godine mu rodila naslednika Aleksandra. Natalija je rodila i drugog sina, Sergeja koji je poživeo samo nekoliko dana 1878. godine.

Političke i karakterne razlike brzo su dovele do sukoba između supružnika zbog čega Natalija nije bila veoma srećna u Beogradu. Dok je Milan bio naklonjen Austro-ugraskoj, ona je, shodno svom poreklu, više bila naklonjena Rusiji. Natalijina hladnoća i Milanov temperament odvele su ga u brojne ljubavne avanture, koje je njegova supruga shvatala kao uvredu. Nesuglasice su buknule u javni skandal kada je kraljica sa jedanaestogodišnjim prestolonaslednikom Aleksandrom napustila Beograd.

Jula 1887. godine Natalija i Aleksandar vraćaju se u Beograd ali ubrzo odlaze u Austriju. Oktobra te godine, Milan i Natalija sastaju se u Budimpešti kako bi obavili formalno pomirenje, ali kraljičine namere bile su da time dobije dozvolu od muža da putuje sa sinom u Italiju, iz koje nije planirala da se vrati. Ona i Aleksandar zatim su se preselili u Nemačku, u Visbaden. Milanova reakcija na to pretvorila se u međunarodni skandal kada je isplanirao da uz pomoć nemačke policije, ako treba i silom, vrati svog sina u Srbiju.

Tog jula 1888. godine, američke novine Chicago Daily Tribune plasirale su članak o ovom događaju:

„Prema srpskoj kraljici nemačke vlasti su danas pokazale najveće nepoštovanje. Nemačka policija oduzela joj je sina i poslala ga u Beograd… Njeno veličanstvo bilo je odlučno da se opire do kraja. Sin je bio kraj nje i zajedno su čekali policiju. Kada su otvorili vrata, upravnik je, u pratnji dvadesetak policajaca, nasilno ušao u njihov stan. Siroto dete plakalo je u majčinom zagrljaju. Upravnik je zahtevao da mu se princ preda. Kraljica ga je privijala na grudi. „Odbijam” rekla je, „da se odreknem svog deteta“. Bio je to strašno bolan trenutak. Kraljica, iako dostojanstvena, bila je vidno potrešena. Dečak je glasno jecao čvrsto se držeći za majčin vrat. „Ako odbijate“, reče upravnik policije, „naređeno mi je da upotrebim silu“. Pokazao je prema policajcima i zastao, čekajući trenutak pre nego što da znak svojim ljudima da otrgnu sina iz zagrljaja svoje sirote majke. Mladi princ odvučen je silom od majke. Za samo nekoliko trenutaka, nestao je sa njenog vidika, a ona je gorko plakala dok ju je policija odvodila u stanicu. Kraljicu i dalje policija čuva zaključanu u vili. Nikome nije dozvoljeno da je poseti… Svi saosećamo sa kraljicom u Visbadenu.“

Kralj Milan tada je pokrenuo razvod iako ga Srpska Pravoslavna Crkva nije podržavala u tome. Iako je uspeo da prepirkom dobije pristanak na razvod jednog zvaničnika Crkve, kraljica Natalija je odbila da se razvede. Nastavila je da sebe naziva kraljicom i bila je još uvek udata za Milana. Politička situacija ostala je nepromenjena.

1889. godine, kralj predaje krunu svom sinu Aleksandru i time pokušava da manipuliše vladavinom kako bi Natalija ostala van Beograda. Kraljica je odbila da se povinuje ovakvim pravilima i vratila se u Beograd avgusta 1889. godine, kada je dobila toplu dobrodošlicu od srpskog naroda. Situacija između kralja i kraljice se nije popravila. Iako je Crkva priznala razvod, Natalija je odbila da popusti.

Kada je Milan odlučio da napusti Srbiju i prepusti Aleksandru da samostalno vlada i dalje je pokušavao da kontroliše svoju suprugu. Pokušavao je da je protera u drugu zemlju, ali je ona odbijala da ode, iako je Vlada zahtevala to od nje. Konačno, policija je došla po nju, ali je Natalija kroz prozor palate vikala i dozivala pomoć i kroz nekoliko minuta masa se stvorila da je podrži. Uspela je da se spase tog dana, ali ju je sledećeg policija izvela iz zemlje.

Međutim, na sveopšte iznenađenje Milan i Natalija pomirili su se januara 1893. godine, a Crkva je poništila razvod. Kada su joj sve titule vraćene, kraljica se vratila u Beograd sa mužem. Ali, njena želja za putovanjima nije se umanjila, te je kraljica otišla u Francusku. Kada je njen sin Aleksandar ubijen 1903. godine, kraljica se potpuno povukla iz javnog života. Zamonašila se i provela ostatak života kao kaluđerica. Jutra je provodila u crkvi, a večeri hraneći golubove. Umrla je u Francuskoj 8. maja 1941.

Pretraga