Back to homepage

Nikolaje Čaušesku

Nikolaje Čaušesku

Nikolaje Čaušesku

Nikolaje Čaušesku bio je nemilosrdni diktator Komunističke Rumunije više od dve decenije, sve dok nije pogubljen 1989. godine.

Rumunijom je vladao prema pravoslavnim komunističkim načelima, izazvao nestašice hrane i bio prinuđen da izvozi većinu agrikulturnih proizvoda Rumunije. Nemir koji je Čaušesku time izazvao značio je propast njegovog režima, i na kraju, njegovu smrt.

Počeci

Nikolaje Čaušesku, rođen je 26. januara 1918. godine u malom rumunskom gradu Skorničešti, blizu Bukurešta. Kao treće od desetoro dece, Čaušesku je odrastao u siromaštvu, a omogućeno mu je samo osnovno obrazovanje. Sa jedanaest godina zaposlio se u jednoj od mnogobrojnih fabrika u Bukureštu. Nesumnjivo podstaknut ovom borbom za opstanak u ranom periodu života i laskavim komunističkim obećanjima bolje budućnosti, Čaušesku se pridružio rumunskom Radničkom pokretu 1932. godine.

Sredinom 30-ih godina, Čaušesku je bio vođa u usponu u omladinskom ogranku partije. Nakon što se pridružio tada ilegalnoj Komunističkoj partiji, uhapšen je i osuđen na trideset meseci zatvora. Kaznu je služio u zatvoru „Doftana”, okrutnoj instituciji, koja je bila poznata po tome što su vlasti u njoj davale sebi slobodu da se brutalno ophode prema zatvorenicima. Čaušesku nije izbegao njihov gnev, a zbog fizičkog zlostavljanja koje je tamo pretrpeo, počeo je da muca i nikada nije uspeo da se izleči.

Dok je bio u zatvoru, upoznao je Georgi Georgiju Dežu, uticajnog revolucionara kojem se veoma dopao. Georgiju-Deža uzeo ga je pod svoju zaštitu, upoznao ga sa ostalim osnivačima partije i naučio ga ponešto o teorijama Marksa i Lenjina.

Uspon ka moći

1944. godine, kada je Sovjetski Savez napao Rumuniju, Čaušesku je pobegao iz zatvora. Kroz godinu dana, kako je Rumunija potpala pod vladavinu Komunista, mladi lider počeo je da se uspinje ka moći.

Do 1945. godine, Čaušesku je već imao titulu generala u Rumunskoj Armiji. U naredne dve decenije, zajedno sa svojim prijateljem Georgiju-Dežom, Čaušesku je zauzeo značajnu ulogu u rumunskoj Vladi i Komunističkoj partiji.
1955. godine ušao je u Politbiro (politički biro) i ubrzo je rukovodio organizacionom strukturom i kadrovima partije. Pre nego što je Georgiju-Deža umro od raka 1965. godine, postavio je Čaušeskua za svog naslednika.

Predsednik Čaušesku

Kao vrhovni vladar Rumunije, Čaušesku je žudeo za bliskijom vezom sa Zapadom i mnogo je putovao. 1969. godine, ugostio je novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ričarda Niksona. Negovao je razvoj agrikulture i industrije, a želeo je i da postigne bolji odnos sa Kinom.

Ali njegovi veliki poduhvati kojima je hteo da poboljša situaciju Rumunije, više su naškodili nego pomogli rumunskom narodu. Zbog njegovih ambicioznih projekata izgradnje oko 1970. godine, država se deceniju kasnije suočila sa ogromnim dugovima koje nije imala kako da vrati. Čaušesku je uspeo da dug smanji za polovinu, ali je time učinio da životni standard Rumunije potpuno opadne. Rumunija je tad postala jedna od zemalja sa najnižim životnim standardom u Evropi.

Zajedno sa svojom suprugom Elenom, koju je postavio za premijera Rumunije, okrenuo se protiv predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova i njegovog poziva na velike ekonomske reforme, i nastavio tradicionalnu politiku. Pre nego što će izgubiti vlast, Čaušesku je izazvao paniku širom zemlje kada je pretio da će buldožerima sravniti oko dve hiljade zemljoradničkih poseda kako bi izgradio velike agro-industrijske centre. Čaušesku je nadgledao svoje sugrađane i surovo kažnjavao svako neslaganje sa njegovim odlukama.

Gubitak moći i smrt

Kako se životni standard Rumunije nije popravljao, Čaušeskuova moć počela je da slabi. Novembra 1987. godine, u događaju koji bi bio nezamisliv nekoliko godina ranije, hiljade radnika upalo je u sedište Komunističke partije. Uništavani su dokumenti, a simbolično je uništen i ogroman portret predsednika Nikolajea Čaušeskua.

Konačno, decembra 1989. pobuna u kojoj je učestvovala i vojska, svrgnula je Čaušeskua i njegovu suprugu sa vlasti i odvela pravo u sudnicu. Kako se Rumunija borila svom silom, nove vođe zemlje pokušavale su da pokažu narodu kako više ne treba da brinu zbog Čaušeskua.

25. decembra, na suđenju koje je trajalo manje od sata, Nikolaje i Elena Čaušesku optuženi su za genocid i razne druge zločine. Ubrzo nakon osude supružnici su streljani. Streljanje je emitovano na televiziji a mesto na kom se odigralo otvoreno je za posete turista.

Pretraga

_Edukacija_300x250px