Pitagora
Pitagora je bio antički grčki filozof i prvi istinski matematičar, a danas je njegovo ime jedno od najpoznatijih u istoriji matematike. Većina podataka o njemu se smatra nepouzdanim jer je sakupljena tek nakon njegove smrti.
Autori, koji su o njemu pisali, želeli su da ga predstave kao ličnost s natprirodnim moćima, sličnu Bogu. Tvrdi se da je pre njegovog rođenja izrečeno proročanstvo da će njegova trudna majka roditi dete izvanredne lepote i inteligencije, koje će doprineti razvoju ljudskog roda.
Rani život Pitagore
Rođen je negde oko 570. godine pre nove ere na grčkom ostrvu Samosu. Kao dete je mnogo vremena proveo putujući sa svojim ocem Mnesarhom, koji je po zanimanju bio trgovac.
Sa 18 godina je posetio Miletus, grčki grad na zapadnoj obali Anatolije, gde je upoznao Talesa, prvog poznatog grčkog filozofa i naučnika. Tales je u to vreme bio prilično star, pa je malo verovatno da je podučavao Pitagoru. Umesto toga, smatra se da je samo njihovo upoznavanje uticalo na Pitagorino zanimanje za matematiku i astronomiju. Poslušavši Talesov savet, Pitagora kreće na putovanja, pre svega sa željom da istraži Egipat. Tamo su ga podučavali mnogi ugledni profesori i filozofi, a najveću količinu znanja i mudrosti je usvojio od jednog egipatskog sveštenika.
Rad
Oko 530. godine p.n.e. preselio se u grad Kroton u južnoj Italiji, gde je nedugo potom osnovao filozofsku i religioznu školu, koja je odmah privukla veliku pažnju. Takođe, osnovao je i vodio društvo, poznato kao pitagorejci. Članovi ovog društva su živeli zajedno, poštujući striktna pravila, a Pitagora je podučavao svakog člana ponaosob. O njegovom radu se ne zna mnogo ili zbog striktnih pravila tajnosti ili zato što je teško razdvojiti njegov rad od rada njegovih sledbenika.
Pitagora je verovao da svi brojevi imaju osobine – neki su savršeni, neki nisu, neki su muškog, neki ženskog roda, neki su lepi, neki ružni, itd. Proučavajući osobine brojeva, došao je do zaključka da su neki brojevi parni, dok su drugi neparni. Ova podela se zadržala i dan danas.
Pitagorina teorema
Njegovo najznačajnije i najpoznatije otkriće je svakako Pitagorina teorema, koja se primenjuje u geometriji. Ovu teoremu su Vavilonci i Indijanci prethodno već koristili, ali veruje se da su Pitagora i njegovi učenici potvrdili njenu validnost. Po ovoj teoremi, u pravouglom trouglu kvadrat nad hipotenuzom je jednak zbiru kvadrata nad katetama. Pravougli trougao je trougao čiji jedan ugao iznosi 90 stepeni, a hipotenuza je stranica koja se nalazi naspram tog ugla. Preostale dve stranice su katete.
Dakle, ako su poznate dužine dve stranice takvog trougla, Pitagorinom teoremom se lako može izračunati dužina treće stranice. Mnogi matematičari su kasnije potvrdili valjanost ove teoreme, a jedan od njih je bio i poznati grčki matematičar Euklid.
Politička dešavanja
Pitagora je nastojao da se ne meša u politiku, ali kako je nemoguće da društvo ostane van političkog uticaja, tako ni Pitagora nije bio izuzetak. Pitagorejci su imali značajnu političku ulogu kada je Kroton 510. godine p.n.e. napao i porazio grad Sibaris. S obzirom da su pitagorejci imali aristokratski i konzervativan stav, često su ih napadale demokrate, spaljivale im kuće i proganjale ih. Zbog svega ovoga, Pitagora je bio primoran da pobegne u Metapont, gde je i umro oko 494. godine p.n.e. Po nekim autorima, izvršio je samoubistvo nezadovoljan zbog napada na njegovo društvo.
Pitagorin doprinos matematici je nesumnjivo i danas izrazito poštovan i cenjen.
