Delo: Ep o Gilgamešu
Recenzija dela Ep o Gilgamešu
Prolog ovog epa nam daje opis Gilgameša, kralja Uruka, koji je dve trećine čovek i jedna trećina smrtnik. Gradio je veličanstvene zigurate, okružio je svoj grad visokim zidovima i postavljao je polja i voćnake. Bio je izuetno snažan, lep i mudar. Iako je bio božanstven u telu i umu, njegova vladavina je bila despotska. Silovao je koju god ženu je hteo, ne obraćajući pažnju da li je ona supruga nekog od njegovih ratnika ili ćerka nekog plemića. Porobljavao je sopstveni narod da bi izgradio sve što je želeo da sagradi.
Kada su bogovi konačno poslušali žalbe Gilgamešovih podanika,stvorili su Enkidua, divljeg čoveka koji je bio ravan ovom despotu. Kada su Enkidu i Gilgameš postali prisni prijatelji, bogovi su mu slomili srce slanjem teške bolesti koja je usmrtila Enkidua. Gilgameš potom putuje do ivice sveta i naučio je razne tajne bogova, kao i velikom potopu koji treba da se desi i sve je urezao u kamene ploče.
Sam ep počinje sa Enkiduom. On živi među životinjama, jede gde one jedu, pije vodu gde one piju. Jedan lovac ga je otkrio i poslao je prostitutku da ga pripitomi. U to vreme, ljudi su smatrali da žene i seks mogu da smire i pripitome divlje muškarce kao što je Enkidu i da ga pripoje civilizovanom svetu.
Kada Enkidu spava sa tom ženom, životinje ga se odriču jer više nije jedan od njih. Sada je deo ljudskog sveta. Potom ga prostitutka uči kako ta bude civilizovan čovek. Enkidu je zgranut svime što Gilgameš radi i odlazi u Uruk da ga izazove na boj. Kada je stigao, Gilgameš je taman krenuo da napastvuje novovenčanu devojku. Enkidu ga zaustavlja i napada. Njih dvojica se dugo rvu sve dok na kraju Gilgameš ne pobedi. Posle toga, oni postaju prijatelji.
Gilgameš i Enkidu odlučuju da ukradu drvo iz šume koja je zabranjena smrtnicima. Užasni demon Humbaba, predani sluga Enlila, boga zemlje, vetra i vazduha, ga čuva. Dva heroja idu na opasno putovanje do šume i zajedno se bore protiv čudovišta. Uz pomoć Šamaša, boga sunca, ubijaju Humbabu. Onda su posekli celu zabranjenu šumu. Od najvećeg drveta su napravili ogromnu kapiju, dok od ostatka prave splav i vraćaju se u Uruk.
Kada su prispeli u Uruk, Ištar, boginja ljubavi, obuzeta je požudom koju oseća prema Gilgmešu. Gilgameš je prezrivo odbija. Besna, boginja je pitala svoga oca, Anua, boga neba, da pošalje Bika Nebeskoga da ga kazni. Bik silazi sa neba i dovodi sa sobom sedam godina gladi. Gilgameš i Enkidu idu i ubijaju bika. Bogovi se sastaju i odlučuju da jedan od prijatelja mora biti kažnjen. Enkidu se razboljeva i posle velike patnje i bola, umire. Pre smrti deli svoje vizije podzemnog sveta sa Gilgamešom.
Gilgameš ne može da obuzda svoju tugu za Enkiduom i ne može da prestane da razmišlja o svojoj smrti. U čast Enkiduu, oblači životinjske kože i krzna i odlazi u divljinu da potraži Utnapištima, Mesapotamijsokg Nou. Posle Poplave, bogovi su Utnapištimu podarili besmrtnost i Gilgameš se nada da će mu on reći kako da izbegne smrt. Gilgamešovo putovanje ga vodi do planine zvana Mašu. Utnapištim živi preko planine, ali dva škorpionska čudovišta čuvaju ulaz i ne dozvoljavaju Gilgamešu da uđe u tunel koji prolazi kroz planinu. Gilgameš ih nagovara i posle nekog vremena, oni ga puštaju.
Posle mučnog putovanja kroz mrkli mrak, Gilgameš dospeva u jedan prelepi vrt pored mora. Tu upoznaje Siduru, maskiranu krčmaricu i priča joj o svojoj potrazi. Ona ga upozorava da je traganje za besmrtnosti jalov posao i da treba biti srećan sa uživanjima ovog sveta. Ipak, nije mogla da ga razuveri i šalje ga u pravcu brodara Uršanabia. Uršanabi vodi Gilgameša na putovanje preko mora i kroz Vode Smrti do Utnapištima. Utnapištim mu priča o Potopu- o tome kako su se bogovi sastali i odlučili da unište čovečanstvo. Ea, boginja mudrosti, upozorila je Utnapištima o planu bogova i savetovala ga je da napravi ogroman brod u koji mogu on, njegova porodica i seme svakog živog bića da pobegnu. Kada se voda konačno povukla, bogovi su se pokajali i zakleli se da više nikad neće pokušati da unište čovečanstvo. Utnapištim je nagrađen večnim životom. Ljudi će umirati, ali čovečanstvo će biti večno.
Kada Gilgameš insistira da mu bude dozvoleno da živi zauvek, Utnapištim odlučuje da ga testira. Ako misli da može bit živ celu večnost onda sigurno može biti i budan nedelju dana. Gilgameš pokušava, ali ne uspeva. Onda mu Utnapištim naređuje da se sredi i odmah vrati u Uruk, gde i pripada. Pre nego što je krenuo, žena Utnapištima ga uverava da makar Gilgamešu kaže za postojanje biljke koja vraća mladost. Giglameš nalazi biljku i nosi je sa sobom i planira da je podeli sa starcima Uruka. Ali usred noći, dok je on spavao, jedna zmija je ukrala tu biljku.
Kada se Gilgameš vratio u Uruk, on dolazi praznih ruku i konačno se miri sa svojm smrtnošću. Zna da ne može živeti zauvek, ali zna i da čovečanstvo hoće. Potom shvata da je grad koji je stvorio, iako kroz despotizam, veličanstven i da je to dostignuće koje će trajati dugo – a to je najbliže večnom životu koje jedan smrtnik može da priđe.
Likovi iz dela Ep o Gilgamešu
Gilgameš
Kralj Uruk, najači od svih ljudi i personifikacija vrlina ljudi. On je hrabar ratnik i ambiciozan graditelj. Opsednut tugom i smrću posle smrti njegovog prijatelja Enkidua, on ide do kraja svta da nađe tajnu besmrtnosti.
Enkidu
Prijatelj Gilgameša. Skor Gilgamešu ravan, stvorili su ga bogovi i odgajile su ga životinje. Bogovi kažnjavaju Enkidua teškom i dugotrajnom bolesti zbog ubistva demona Humbabua i Bika Nebeskoga.
Šamhat
Prostitutka koja je zavela i pripitomila Enkidua. Ona predstavlja čulnu prefinjenost kulture- odeću, hranu, muziku, seks, arhitekturu i poljoprivredu.
Utnapištim
Kralj i sveštenik Šurupaka, čuje se ime može prevesti kao „Onaj Koji Je Video Život“. Preživeo je veliki potop koji uništio ceo svet tako što je sagradio veliki brod. Pandan Noi.
Anu
Otac bogova i bog neba.
Aruru
Boginja stvaranja koja je stvorila Enkidua od pljuvačke i gline.
Ea
boginja sveže vode, zanata, mudrosti.
Humbaba
Demon koji čuva zabranjenu šumu.
Siduri
Boginja vina, sakrivena kao krčmarica koju Gilgameš nalazi u bašti.
Tamu
Bog vegetacije i plodnosti. Znan još kao pastir, rođen je kao smrtnik i muž ke boginje Ištar.
Enhil
Bog zemlje, vazduha i vode. Ne voli ljude.
Ereškigal
Kraljica podzemlja.
Ištar
Boginja ljubavi i plodnosti, ali i rata. U isto vreme ume da bude nežne i pažljiva i osvetoljubiva i okrutna.
Lugulbanda
Treći kralj Uruka i otac Gilgameša (koji je peti kralj).
Ninsun
Majka Gilgameša.
Šamaš
Bog Sunca, brat od Ištar. Mudri i pravični sudija i zakonodavac
