Delo: Rat i mir
Autor: Lav Nikolajevič Tolstoj
Recenzija dela Rat i mir
Knjiga I
Radnja romana „Rat i mir“ se dešava u Sankt Peterburgu 1805. godine, baš kada je Napoleonovo osvajanje zapadne Evrope usadilo strah Rusiji. Na zabavi Ane Pavlovne upoznajemo većinu porodica koje su ključne za nastavak radnje romana. Susrećemo se sa Pjerom Bezuhovim, vanbračnim sinom bogatog plemića i Andrejem Bolkonskim, ambicioznim sinom penzionisanog vojnog komandanta. Andrej i Pjer razgovaraju o budućnosti i težnjama koje imaju. Pominju „sudbonosnog čoveka“ koji će uskoro napasti Rusiju. Grof Bezuhov umire, ostavljajući pritom Pjeru pozamašno bogatstvo i titulu, zbog čega postaje najpoželjniji neženja u Sankt Peterburgu.
Knjiga II
Nikolaj Rostov i Princ Andrej učestvuju u bici kod Šengraberna. Mladići postaju svesni nemoći pojedinca da utiče na situaciju tolikog opsega. Nikolaj prihvata činjenicu da je samo pijun, a Andrej odlučuje da se bori u prvim redovima.
Knjiga III
Pjer ženi Elen a Anatolovo udvaranje Mariji ima neuspešan ishod. Želeći da se istakne kao heroj, Andrej odlazi do ratnog veća uoči Austerličke bitke. Međutim, biva smrtno ranjen. Poredeći Napoleona sa bezgraničnim nebom, Andrej shvata koliko je Napoleon beznačajan i sićušan.
Knjiga IV
Nikolaj zajedno sa Denisovim dolazi kući. Pjer ranjava Dolohova u duelu zbog Elenine navodne preljube. Liza Bolkonska umire na porođaju, ostavljajući Andreja da živi sa nesnosnom krivicom. Dolohov se zaljubljuje u Sonju, a Nikolaju se sveti tako što ga pobeđuje u kartama. Reč „napetost“ možda najbolje opisuje ovaj segment knjige s obzirom da se neprestano prepliću ljubav i mržnja, život i smrt.
Knjiga V
Pjer i Nikolaj razgovaraju o smislu života i smrti, što Andreju daje neku novu nadu. U međuvremenu Nikolaj se vraća svom puku dok Denisov mora da se suoči sa sudom zbog krađe hrane. Nikolaj traži od cara da oprosti Denisovom, i usput biva svedok susreta između Napoleona i Aleksandra, susreta starog i novog poretka vladavine. Kako mu je molba odbijena, Nikolaj se miri sa činjenicom da je vladareva odluka najuzvišenija.
Knjiga VI
Andrej se zaljubljuje u Natašu, dok Pjer postaje razočaran masonima. Finansijske poteškoće Rostova su sve veće. Andrej odlazi u Švajcarsku.
Knjiga VII
Lov na vukove, sankanje, Božić i porodična harmonija utiču na Rostove da se gotovo podmlade. Nataša postaje nestrpljiva tokom Andrejevog odsustva. Porodica je pred bankrotom, i može se nasluditi da teška vremena tek dolaze.
Knjiga VIII
Nataša sreće Anatola koji je umalo nije kidnapovao. Tokom nervnog sloma koji je doživela, Pjer se pojavljuje i teši je. Naslućuje se njihova ljubav.
Knjiga IX
Andrej okreće leđa prošlosti i u potpunosti se posvećuje vojnicima iz svog puka, koji ga obožavaju. Nikolaj uspeva da se suzdrži da ne ubije jednog Francuza, i biva odlikovan za hrabrost. Nataša se postepeno oporavlja, podstaknuta religijom. Petja se pridružuje vojsci vođen mladalačkim patriotizmom. Rusi oštro uzvraćaju udarac, dok Pjer smatra da je na njegovim plećima finalni udar.
Knjiga X
Francuzi koji su prodrli u Rusiju, hrabro koračaju ka svom okončanju. Stari princ umire a Marija se seli u Moskvu, međutim rat vreba. Uprkos narodnom previranju, Peterburg ostaje nepromenjen. Marija i Nikolaj se sastaju, dok Pjer odlazi u posetu Andreju uoči bitke kod Borodina. Duel smrti se završava moralnom pobedom Rusije, što predstavlja glavnu prekretnicu ka pobedi.
Knjiga XI
Tolstoj pripoveda o napuštanju i paljenju Moskve što predstavlja veliki korak u spasavanju Rusije. Rostovi napuštaju Moskvu zajedno sa ranjenim princom Andrejem. Andrej se ponovo sastaje sa Natašom koja pokušava da ga izleči. Na korak od smrti, postaje svestan uzvišenosti ljubavi. Istina proizilazi iz bliskog susreta života sa smrću. Pjer kuje plan da ubije Napoleona, ali mu događaji koji slede ukazuju na nemogućnost ispunjenja te namere.
Knjiga XII
Nikolaj i Marija se susreću u provinciji, i Marija putuje kako bi videla svog brata koji naposletku umire.
Pjer umalo umire kada ga Francuzi optužuju za podmetanje požara. Tokom svog boravka u zatvoru upoznaje Karateva uz čiju pomoć doživljava vrstu osvešćenja. Katarev simbolizuje jedinstvo ljubavi i mržnje, života i smrti.
Knjiga XIII
Ratu se bliži kraj dok se Francuzi sve brže povlače. Pjer oseća izuzetnu slobodu u zatvoru.
Knjiga XIV
Tokom ovog perioda rata Petja umire. Iznenadni napad koji predvode Denisov i Dolohov dovodi do Pjerovog oslobođenja iz zatvora. U retrospektivi saznajemo kako je Katarev preminuo, kao i patnje koje je Pjer preživeo tokom marša smrti. Smrt i trulež su neizbežni sastavni delovi života i razvoja.
Knjiga XV
Marija se posvećuje svojim kućnim obavezama, dok se Nataša trudi da uteši ožalošćenu majku. Kako se rat završio, Rusija postaje jedna od vodećih svetskih sila. Nataša i Pjer se ponovo sastaju.
Prvi epilog
Tolstoj detaljno pripoveda o „srećnom završetku“ prikazujući nam blagodeti porodičnog života Nikolaja i Marije Rostovih i Nataše i Pjera Bezuhovih. Krug života ponovo otpočinje kada Nikolinka, Andrejev sin, odrasta i pokazuje želju da bude poput Pjera i svog oca.
Drugi epilog
Predstavlja filozofsko objašnjenje gde Tolstoj objašnjava kako je „slobodna volja“ puka teorija kojom se istoričari služe kako bi objasnili ponašanje nacija i ljudi. Uzroke je nemoguće pronaći kada tumačimo obrasce istorijskih događaja, i koncept „slobodne volje“ nas samim tim sprečava da u potpunosti razumemo prirodu istorije. Paradoks je, međutim, neizbežan: Moramo da istrajemo u verovanju da „slobodna volja“ postoji kako bismo mogli da nastavimo da živimo normalno, s obzirom da naše nade i verovanja zavise od „slobodne volje“, dok smo istovremeno žrtve nebrojenih ograničenja koje nam govore da zapravno nismo nimalo slobodni.
Likovi iz dela Rat i mir
Porodica Bolkonski
Princ Nikolaj Andrejevič Bolkonski – potomak časne porodice, a sada starac koji teži zastarelim vrednostima feudalnog društva
Princ Andrej Bolkonski – njegov sin i naslednik. Sebičan mladić koji teži da osećaj izolovanosti nadomesti osećajem jedinstva sa svetom. Njegov poduhvat otkriva nihilističke ideje
Princeza Marija Bolkonska – žena koja istraje u životu samo zahvaljujući strogoj pobožnosti
Gospođica Buiren – Marijina družbenica francuskinja, neozbiljna i koristoljubiva
Nikoluška, kasnije Nikolinka – sin princa Andreja
Princeza Liza Bolkonska – Andrejeva supruga, brbljiva devojka koja kao da nikada nije ni odrasla. Umire na porođaju
Porodica Bezuhov
Grof Kiril Vladimirovič Bezuhov – starac koji je nekada bio plemić na dvoru. Umire na samom početku romana nakon što priznaje svog vanbračnog sina kojem ostavlja svoje neizmerno blago
Pjer Bezuhov – glavni lik u romanu čiji duhovni razvoj najbolje oslikava Tolstojevu filozofiju
Porodica Rostov
Grof Ilija Rostov – blagonaklon i velikodušan porodični čovek čije težnje da ispuni sve želje svojoj porodici ga dovode do finansijske propasti
Grofica Natalija Rostova – njegova supruga, tipična ruska plemkinja čija je jedina briga njena porodica
Nataša Rostova – glavna junakinja romana, čarobna devojka koju Tolstoj predstavlja kao oličenje ljubavi, prirode i ženstvenosti
Nikolaj Rostov – najstariji sin, oficir koji se kasnije ženi Marijom Bolkonskom. Nemaštovit mladić koji živi u ubeđenju da je najveća vrlina pojedinca izvršenje dužnosti
Vera Rostova – najstarije dete, udaje se za Alfonsa Berga, koristoljubivog mladića nemačkog porekla
Petja Rostov – najmlađe dete čiji je duh veoma sličan Natašinom. Prerano umire pred sam kraj rata
Sonja – siromašna rođaka Rostovih koju porodica odgaja zajedno sa svojom decom. Posvećuje čitav svoj život ljubavi prema Nikolaju, međutim nikada se ne udaje za njega
Boris Drubecki – sin prijatelja porodice Rostov. Postaje uticajan u sudskim krugovima i pokušava da izgradi karijeru u vojsci
Porodica Kuragin
Princ Vasilije – dvoranin koji je posvetio život političkim i društvenim poduhvatima kako bi zadržao svoj prestiž
Ipolit Kuragin – njegov priprosti sin koji je nameravao da iskompromituje Andrejevu suprugu, Lizu
Anatol Kuragin – zakleti hedonista čija lepota privlači i princezu Mariju, koju je nameravao da oženi zbog njenog bogatsva i Natašu
Elen Kuragin – prelepa žena koja se udaje za Pjera i postaje grofica Bezuhova
Bitnije istorijske ličnosti
Napoleon – služi Tolstoju kao primer „moćnog čoveka“ koji je toliko zaslepljen sopstvenom mističnošću da ne vidi da je zapravo samo beznačajan pijun
Kutuzov – komandant ruske vojske kojeg Tolstoj idealizuje opisujući ga kao „najvećeg Rusa“. Njegova intuicija i skromno mišljenje koje ima o sebi doprinose pobedi Rusije
Aleksandar I – ruski car božanske moći. Tolstoj mu daje karakteristike plemenitog pijuna
Speranski – državni sekretar. Tolstoj o njemu govori veoma ironično. Speranski veruje da njegovi motivi vode oslobođenju i prosvećenju vlade, dok istovremeno ponižava druge
Vincingerod, Pul, Viroter i ostali pruski generali – Tolstoj ih ismeva zbog njihovog naučnog pogleda na rat
Princ Bagration – „heroj od Austerlica“. Tolstoj prikazuje da je general zapravo bio pasivni vođa.
Drugi likovi
Platon Karatev – čovek kojeg Pjer upoznaje u zatvoru i koji postaje inspiracija Bezuhovog preobraćaja
Vaska Denisov – kapetan Nikolajevog puka, zaljubljuje se u Natašu koja ga na kraju odbija. On je Nikolajev mentor tokom bitke.
Dolohov – siromašni kockar, ozloglašeni siledžija. Njegova okrutnost i hrabrost se ističu tokom nekoliko događaja u romanu
Ana Pavlovna – uvažena gospođa koja se neprestano trudi da održi svoj prestiž u visokim krugovima
