Back to homepage

Fonetika

Fonetika je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. U našem jeziku svakom glasu odgovara određeno slovo, pa zato kažemo da je naš pravopis fonetski.

Glasovi


1453746344_Letters-24Sve glasove možemo podeliti na samoglasnike i suglasnike.

Samoglasnici:

A, E, I, O, U. Oni su nosioci sloga i akcenta u reči.

Suglasnici (konsonanti):

svi osim pet samoglasnika: B, V, G, D, Đ, Ž, Z, J, K, L, M, LJ, N, NJ, P, R, S, T, Ć, F, H, C, Č, DŽ, Š.

Glasovi:

R, L, N, takođe mogu biti nosioci sloga, R kada nema do sebe vokal, odnosno neki od samoglasnika, a L i N u rečima stranog porekla. Na primer: pr-vi, prst, tr-ska; Vl-ta-va, Nju-tn, bi-ci-kl.


Podela samoglasnika

Samoglasnike dalje delimo, prema položaju jezika u usnoj duplji prilikom njihovog izgovora na visoke, srednje i niske, odnosno prednje, srednje i zadnje.

VOKALI PREDNJI SREDNJI ZADNJI
VISOKI I U
SREDNJI E O
NISKI A

 

Na primer, na pitanje: Koji je visoki samoglasnik (vokal) zadnjeg reda? – odgovor je: U.

Srednji vokal prednjeg reda: E.

Niski vokal srednjeg reda: A.


Suglasnici (konsonanti) imaju nekoliko podela.

Podela suglasnika po zvučnosti:

ZVUČNI B G D Z Ž Đ      
BEZVUČNI P K T S Š Ć Č F H C

Sonanti:

  • M, V, R, L, N, LJ, NJ, J.

Prema mestu izgovora (tvorbe):

  • Usneni (labijalni): P, B, M.
  • Usneno-zubni (labiodentalni): F, V.
  • Zubni: Z, D, S, T, C.
  • Nadzubni (alveolarni): R, L, N.
  • Prednjonepčani (palatalni):

Meki: J, NJ, LJ, Đ, Ć.

Tvrdi: Č, DŽ, Ž, Š.

  • Zadnjonepčani (velarni): K, G, H

Prema načinu izgovora (tvorbe):

  • Strujni (frikativni): F, S, Z, Š, Ž, H.
  • Praskavi (eksplozivni): B, P, D, T, G, K.
  • Sliveni (afrikate): C, DŽ, Č, Đ, Ć.

Prilikom izgovaranja većine glasova vazdušna struja prolazi samo kroz usnu duplju, pa se zato ti glasovi zovu oralni.

Prilikom izgovaranja glasova: M, N, NJ, vazdušna struja prolazi i kroz nos, pa se ovi glasovi nazivaju nazalni glasovi ili nazali.

Pretraga

_Edukacija_300x250px