Back to homepage

Glagolski oblici, vremena i načini

U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika, koji se prema načinu građenja dele na proste isložene, a prema tome da li razlikuju lica na nelične i lične.

Prosti glagolski oblici se sastoje od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol, dok se složeni sastoje od dveju ili više reči i sadrže pomoćni glagol.

Nelični glagolski oblici

Ovi glagolski oblici se ne menjaju po licima i nemaju značenje predikativnosti (nisu predikati). U rečenici su glagolske odredbe (adverbijali) ili atributi, a mogu biti i sintaksička ili leksička dopuna. Svi nelični glagolski oblici spadaju u proste glagolske oblike, a ima ih pet:

1) infinitiv – imenuje samo radnju, a ne kazuje ni lice, ni vreme, ni način vršenja radnje;

2) glagolski pridev radni – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti;

3) glagolski pridev trpni – označava da je na nekome ili nečemu vršena ili izvršena neka radnja;

4) glagolski prilog prošli – označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje, tj. izriče radnju koja se dogodila pre radnje predikata;

5) glagolski prilog sadašnji – označava radnju koja se vrši u isto vreme kad i neka druga radnja, tj. izriče radnju istovremenu radnji predikata.

Lični glagolski oblici

Ovi glagolski oblici menjaju se po licima i imaju značenje predikativnosti, što je njihovo pravo (indikativno) značenje. Neki glagolski oblici, osim pravog značenja, imaju i neprava (relativna) značenja, kao što su pripovedačko i poslovičko značenje. Naime, ono što se dešavalo u prošlosti može se reći, radi živopisnijeg pripovedanja, ne samo perfektom, već i prezentom, aoristom, futurom itd.

Ličnih glagolskih oblika ima devet, a dele se na vremena (oblici koji imaju vremenska značenja – označavaju prošlo, sadašnje i buduće vreme; ima ih sedam) i načine (oblici koji nemaju vremenska značenja, već označavaju neku neostvarenu radnju; ima ih dva). U ovu grupu glagolskih oblika spadaju:

1) prezent (sadašnje vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kad se o njoj govori ili stalno, sve vreme;

2) perfekat (prošlo vreme) – složen glagolski oblik kojim se kazuje da se radnja izvršila u prošlosti, pre trenutka govorenja o njoj;

3) imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju što je duže vremena trajala u prošlosti;

4) pluskvamperfekat (davno prošlo vreme) – složen glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge prošle radnje;

5) aorist (pređašnje svršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava brzu, dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u kojem se o njoj govori;

6) futur I (buduće vreme) – prost (jedna reč – napisaću) ili složen (dve reči – naći ćeš) glagolski oblik koji označava radnju koja će se vršiti u budućnosti, posle trenutka govorenja o njoj;

7) futur II (predbuduće vreme) – složen glagolski oblik koji kazuje pretpostavku govornog lica da će se radnja izvršiti u budućnosti pre neke druge buduće radnje ili istovremeno sa njom; futur II je, u stvari, način (modus) i označava uslov za vršenje neke druge radnje koja, uprkos tome, ne mora biti realizovana;

8) imperativ (zapovedni način) – prost glagolski oblik kojim se izriče zapovest ili želja da se vrše određene radnje; ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine;

9) potencijal (mogućni način) – složen glagolski oblik kojim se kazuje mogućnost ili želja da se vrši ili izvrši neka radnja.

Na primer

Glagolski oblici glagola gledati glase:

1) Prezent (jedn. / mn.):
1. gledam / gledamo,
2. gledaš / gledate,
3. gleda / gledaju.

2) Perfekat (jedn. / mn.):
1. gledao sam / gledali smo,
2. gledao si / gledali ste,
3. gledao je / gledali su.

3) Imperfekat (jedn. / mn.):
1. gledijah / gledijasmo,
2. gledijaše / gledijaste,
3. gledijaše / gledijahu.

4) Pluskvamperfekat (jedn. / mn.):
1. bejah gledio / bejasmo gledili,
2. bejaše gledio / bejaste gledili,
3. bejaše gledio / bejahu gledili;
ili,
1. bio sam gledio / bili smo gledili,
2. bio si gledio / bili ste gledili,
3. bio je gledio / bili su gledili.

5) Aorist (jedn. / mn.):
1. gledih / gledismo,
2. gledi / glediste,
3. gledi / glediše.

6) Futur I (jedn. / mn.):
1. gledaću / gledaćemo,
2. gledaćeš / gledaćete,
3. gledaće / gledaće;
ili,
1. ja ću gledati / mi ćemo gledati,
2. ti ćeš gledati / vi ćete gledati,
3. on će gledati / oni će gledati.

7) Futur II (jedn. / mn.):
1. budem gledao / budemo gledali,
2. budeš gledao / budete gledali,
3. bude gledao / budu gledali.

8) Imperativ (jedn. / mn.):
1. – / gledajmo,
2. gledaj / gledajte,
3. – / –.

9) Potencijal (jedn. / mn.):
1. gledao bih / gledali bismo,
2. gledao bi / gledali biste,
3. gledao bi / gledali bi.

10) Glagolski pridev radni:
a) ima samo treće lice (jedn. / mn.):
– muški rod: gledao / gledali,
– ženski rod: gledala / gledale,
– srednji rod: gledalo / gledala.

11) Glagolski pridev trpni:
a) ima samo treće lice (jedn. / mn.):
– muški rod: gledan / gledani,
– ženski rod: gledana / gledane,
– srednji rod: gledano / gledana.

12) Glagolski prilog prošli:
a) za sva tri lica i roda i oba broja – gledavši.

13) Glagolski prilog sadašnji:
a) za sva tri lica i roda i oba broja – gledajući.

Pretraga

_Edukacija_300x250px